„Oblak nad Saharom“ Dragana Markovića i Radeta Tanasijevića u prodaji od 6. maja
U britkoj alegorijskoj priči autorskog dvojca Radeta Tanasijevića i Dragana Markovića – „Oblak nad Saharom“ – postavlja se veliko pitanje: može li se oblak pripitomiti i vezati za kočić? I šta biva kad pokušamo?
Šta se može reći o dugom i uzbudljivom putovanju velikog čarobnjaka El Meguina? Malo toga staje na jednu koricu. Dok su beduini sporo i svečano vodili svoje ponosne kamile preko peska koji pamti korake, El Meguin je po plavom nebu, na dugom povocu, vodio veliki beli oblak. I verovali ili ne – njih dvojica su satima razgovarali!
O novoj knjizi Tanasijević kaže: „Dok pratimo dugo i uzbudljivo putovanje velikog čarobnjaka El Meguina na kamili Džamili, od bleštavog cirkusa ’Sirijus’ do oaze ’Gutljaj žeđi’ sve do pijace ’Bostan-beg’, uz silne peripetije koje mu pravi prevejani mister Benefit, nemojmo zaboraviti Mali beli oblak i kucova Žuću. Mali beli oblak ne želi da bude vezan za kočić. Jedino slobodan on može da plovi plavim nebom i pušta kišu tamo gde je potrebno. Kucov Žuća želi da bude vezan za kolac, jer se obavezao (vezao) da čuva seoski bostan od žednih vrana. Kako razumeti ovo? Odgovori se kriju u ovoj knjizi, ispisani štapom po pustinjskom pesku. Zato požurite, dragovići moji! Uskoro će i raspust. Otvoriće se leto. Tamo vas čeka jabuka od zlata.“
„Pri ruci su nam bili samo štap, kanap, ašov i penkalo. I jedan kišobran koji s naličja postaje suncobran“, započinje svoju izjavu pisac Marković.
„Štap je povezao Čarobnjaka i slona, kanap je sastavio Čarobnjaka i Oblaka, ašov je iskopao naftu, a penkalom je potpisan ugovor na štetu tog istog Čarobnjaka. Pesnici Dragiša i Radiša su nastojali da verno prikažu uspon i pad velikog čarobnjaka i još većeg pustinjaka El Meguina. Oblak nas je, između ostalog, naučio i to da čovek koji danas sav srećan igra na kiši, već sutra može ostati sam i tužan, ko pokisao. Ali ni tada predaja i sumnja ne sme da mu preuzme smisao!“
Dragan Marković rođen je 1978. godine u Loznici. Iza sebe ima 15 objavljenih pesničkih zbirki, a dobitnik je i prestižne nagrade „Branko Ćopić“ za zbirku pesama „Kamen, papir, makaze“ 2020. godine. Važi za neprikosnovenog majstora igre rečima, lako preokreće značenje prenoseći nam poruku da nije sve onako kako nam se na prvi pogled čini. Dvadeset kratkih priča za decu emitovano je na radio Beogradu u emisiji „Dobro jutro, deco“. Napisao je i nekoliko dramskih tekstova, od kojih mu je na nemački jezik objavljena i prevedena drama „Red“.
Rade Tanasijević rođen je 1962. godine u Draževcu. Pisac je i pesnik poznat po delima za decu i mlade u kojima uspeva da pomiri lirski i duhovito, ponekad sa ironičnom alegorijom.
Dobitnik je više književnih priznanja, a njegova dela prisutna su i u školskim bibliotečkim programima. Njegove priče pune su nežnog i poetskog osvrtanja na detinjstvo, oslanjajući se na tradiciju duhovite i misaone književnosti za decu. Njegova kratka zbirka priča „Uvod u njivu“ 2018. godine ovenčana je Nagradom „Gordana Brajović“. Objavio je knjige priča „Jastuk od memorijske pene“, „Priče ćutalice“ i „Šazbuka“. Živi u svom rodnom selu i bavi se zemljoradnjom.
„Oblak nad Saharom“ možete pronaći od srede 6. maja u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
