O nesalomivosti srpske duše: „Srpska trilogija“ Stevana Jakovljevića u prodaji od 14. maja

Čuvena „Srpska trilogija“ Stevana Jakovljevića najautentičniji je književni spomenik srpskom vojniku i nezaobilazno štivo za svakoga ko želi da razume koren nacionalnog identiteta i nesalomivost srpske duše.

Uvodni, prvi tom nosi naslov „Devetsto četrnaesta“, u kojem se naglo se prekida svakodnevni život u Srbiji; seljak preko noći postaje ratnik, a miris zemlje zamenio je miris baruta. Od mobilizacije i prvih marševa, preko Cera i Kolubare, opisana je surova realnost ratovanja u blatu i oskudici. Autor beleži razgovore u predasima između bitaka, gde se više priča o porodici i kući nego o slavi i ordenju. Ovo delo je dragocena hronika jednog vremena u kojem je Srbija, iako iscrpljena, pokazala svetu šta znači borba za opstanak i slobodu. Ono je podsetnik na žrtvu generacije koja je položila sve na oltar otadžbine, ne tražeći ništa zauzvrat.

Drugi deo kultne „Srpske trilogije“ prikazuje nam najteže dane Velikog rata, vreme kada su se vojska i narod suočili sa iskušenjima koja nadilaze granice ljudske moći. U nastavku „Pod krstom“ autor ne teži senzacionalizmu, verno zapisujući povlačenje kroz zaleđene vrleti Albanije, on trezveno i iskreno beleži svakodnevicu ovih vojnika koji u borbi protiv neprijatelja bez lica, uniforme i zastave – gladi, bolesti i iscrpljenosti – odbijaju da polože oružje.

Kroz verodostojne sudbine pojedinaca Jakovljević gradi mozaik kolektivne žrtve i nepokolebljivog dostojanstva koje ostaje netaknuto i u trenucima najveće tame. Ovo delo vodi nas od napuštanja rodnih ognjišta do spasonosnih obala Krfa, gde je desetkovana vojska pronašla snagu za svoj vaskrs. Noseći na iznurenim plećima nevidljivi krst čitave otadžbine, srpski narod se svakim svojim korakom primicao besmrtnosti i slavi.

„Kapija slobode“ je vrhunac epske sage o narodu koji je odbio da nestane. Nakon albanske golgote i tišine plavih grobnica kucnuo je čas za odlučujući čin. Kroz objektiv oficira i reči običnog vojnika, ovo delo prati put od oporavka na Krfu, preko krvavih borbi na Kajmakčalanu, pa sve do munjevitog proboja Solunskog fronta 1918. godine.

Stevan Jakovljević, i sâm svedok užasa i slave, ne slika samo bitke; on maestralno portretiše duh naroda koji je, uprkos gubicima koji su se graničili sa biološkim opstankom, smogao snage za poslednji, pobedonosni juriš u otadžbinu.

Pisac nas podseća da je sloboda najskuplja reč u našem jeziku, plaćena mladim i najvrednijim životima Srba kojima je otadžbina bila važnija od života.

Ovo je hronika o neviđenom podvigu, o proboju koji je srušio temelje jednog svetskog poretka.

Stevan Jakovljević je rođen 7. decembra 1890. godine u Knjaževcu. Bio je biolog i botaničar, univerzitetski profesor i književnik, oficir i akademik, rektor i politički radnik. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kragujevcu, a zatim je 1909. godine upisao studije biologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1913, dva meseca nakon što je diplomirao, otišao je na služenje vojnog roka u Kragujevac. Nedugo pred Prvi svetski rat dobio je službu u gimnaziji u Kragujevcu. Mobilisan je tokom Prvog svetskog rata, gde je učestvovao u borbama prvo kao podnarednik artiljerijskog puka, a ubrzo i kao oficir. Vodio je beleške tokom ratnih dejstava, a 1918. godine, nakon završetka rata, vratio se na mesto profesora u kragujevačku gimnaziju.

Drugi svetski rat proveo je u italijanskom, a potom u nemačkom zarobljeništvu. Po oslobođenju obavljao je funkciju rektora Beogradskog univerziteta, ali i mnoge druge delatnosti. Za akademika promovisan je 1960. godine.

Nosilac je brojnih vojnih odlikovanja, među kojima je i Orden rada I stepena.

Njegova rođena sestra bila je čuvena spisateljica Milica Jakovljević, poznatija pod pseudonimom Mir-Jam.

Stevan Jakovljević je preminuo 2. novembra 1962. godine u Beogradu, a sahranjen je na Novom groblju.

„Srpsku trilogiju“ možete pronaći od četvrtka 14. maja u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.