Nova studija: Čitanje fikcije će vas učiniti ljubaznijim i saosećajnijim
Šta god mislili o protekloj godini po pitanju politike ili vremena, 2019. je definitivno bila sjajna godina za knjige. Prodaja papirnih knjiga je nastavila lagani porast a broj knjižara se umnožava svuda po svetu.
Zašto se ljudi vraćaju staromodnim štampanim knjigama, uprkos ranijim predviđanjima da će tehnologija zbrisati smisleno čitanje? Možda zato što intuitivno razumeju ono što nauka tek počinje da dokazuje – knjige nas ne čine samo pametnijim, fikcija može da nas učini i ljubaznijim i saosećajnijim.
U nekim ranijim istraživanjima ispitanici su dobijali da čitaju ili erotske priče ili ozbiljna dela književnosti, a zatim je testirana njihova sposobnost da opažaju tuđa osećanja. Druge studije su postavljale pitanje koliko poznatih pisaca je ispitanik poznavao pre nego što je počeo sa testom.
U oba slučaja je otkriveno da izloženost književnosti kao da podiže emocionalnu inteligenciju, ali nekoliko posmatrača je kritikovalo rad. Neki su se žalili na metodologiju studije, drugi o tome kako su istraživači definisali „kvalitetnu“ književnost. A predlagali su i da, možda, ljudi koji prirodno bolje „čitaju“ emocije jednostavno više uživaju u čitanju fikcije.
Novo istraživanje, koje je vodio Dejvid Dodel-Fered, psiholog sa univerziteta u Ročesteru, je razmotrilo 14 prethodnih istraživanja o vezi između čitanja fikcije i empatije. Zaključak će razveseliti sve knjigoljupce: u poređenju sa čitanjem ne-fikcije ili uopšteno nečitanjem, čitanje fikcije je proizvelo „mali, statistički značajan napredak u društveno-kognitivnim osobinama.“
Ukratko, kompletna nauka na ovu temu navodi da će vas čitanje fikcije stvarno uticati na vašu ljubaznost i saosećajnost.
Dobro je imati određenije naučne činjenice na temu, ali nije kao da je gomila ljudi sedela i grizla nokte čekajući odgovor na ovo važno pitanje. Sudeći prema vremenu koje posvete književnosti, mnogi veoma uspešni ljudi očigledno su već verovali u prednosti fikcije.
Ljudi poput Bila Gejtsa, Ilona Maska i Vorena Bafeta, na primer, mnogo čitaju fikciju i publicistiku. Barak Obama je jednom naveo: „Kad god pomislim kako shvatam svoju građansku ulogu... mislim da su najvažnije stvari koje sam naučio proistekle iz romana.“
Postoji čak i, što sam skoro naučila iz Njujorkerovog članka, stvar zvana biblioterapija, gde se konsultujete sa ekspertom koji vam sastavi spisak za čitanje, koji vam pomaže da se suočite sa psihološkim problemima koji vas muče.
„Fikcija je nalik na simulaciji koja se ne obavlja na kompjuterima već na umovima: simulacija nas samih u interakciji sa drugima u društvenom svetu... zasnovana na iskustvu, i sa sposobnošću razmišljanja o potencijalnim budućim ishodima“, navodi kognitivni psiholog Kejt Outli. Drugim rečima, kognitivna fikcija radi kao simulator letenja, samo što vas uvežbava da izbegavate padove i požare kao čovek, a ne kao pilot.
Sve ovo nalaže da čitanje može da, i ima moćno dejstvo na naše kognitivne sposobnosti, društveni život i drugo. Tako da možda i nije toliko iznenađenje što je nauka potvrdila da čitanje sjajne priče unapređuje to kako opažamo druge ljude. Ali bez obzira, dobro je znati da sati koje odvajate na čitanje stvarno prave razliku.
Odvajićete vreme za čitanje ove godine, zar ne?
Izvor: inc.com
Prevod: Đorđe Radusin
