Nova izdanja domaćih autora
U knjižare stiže drugo izdanje knjige „Kako sam gajio blizance“ Vanje Bulića, autobiografske beleške o blizancima, beogradskim soliterima, komšijama, naravima, o raznovrsnim zgodama i nezgodama kad u porodičnu hroniku uđu „dva mangaša“.
Na policama će se pojaviti i četvrto izdanje knjige „Jedno ubistvo u Patrijaršiji“ Nenada Novaka Stefanovića. Od autora bestselera „Ubistvo u Kapetan Mišinoj“ stiže još uzbudljivija istraga islednika Krste Pavlovića. Rešavajući slučaj misterioznog ubistva, Krsta će se naći na pragu tajne, vekovima čuvane unutar Srpske pravoslavne crkve.
„Đavo je moj drug“ Marka Vidojkovića doživeće treće izdanje. Smešten usred devedesetih, ovaj roman prati Bobana Šestića, maturanta Pravno-birotehničke škole, kroz lavirint u kojem ga vrebaju roditeljska očekivanja, upis fakulteta, zemlja pod sankcijama, ljubomorna devojka, švalerka, ratovi u okruženju i vršnjaci s odsustvom životne perspektive.
Na radost brojnih mališana, stiže 13. izdanje „Otkačene škole“. Zabavite se uz najbolje šale sa Malim Pericom u glavnoj ulozi, uz smešne pitalice i viceve o robotima i mačkama!
U knjižarama će se pojaviti i četvrto izdanje „Baba, nemoj ništa da me pitaš“ Mirjane Bobić Mojsilović. Na ulicama uzavrelog grada, na nekoj plaži, u frizerskom salonu, na svim mestima ove zbirke priča već su se negde u prolazu nazirali junaci budućih romana Mirjane Bobić Mojsilović. Četvrt veka kasnije knjiga je osvežena i obogaćena sa devet novih priča, i predstavlja riznicu svakodnevnih čuda, večnih sudbina malih ljudi, nepretencioznih osećanja koja nas rastaču i stvaraju iznova.
Šesto izdanje novela „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana / Odbrana i poslednji dani“ Borislava Pekića stiže pred čitaoce. Dve novele spaja to što im je glavni junak samac u kome se ogledaju sve društvene i duhovne traume.
Roman „Solunska 28“ Dr Neleta Karajlića imaće 12. izdanje. Spajajući sastojke južnoameričkog magijskog realizma i sarajevskog novog nadrealizma, Dr Karajlić nam pripoveda istoriju jedne kuće u dorćolskoj ulici i vodi nas u prostor sa druge strane ogledala, na samoj tromeđi života, smrti i večnosti.
Kada je reč o ovom autoru, u knjižare stiže i 15. izdanje romana „Fajront u Sarajevu“, teško, pomalo bolno, svakako setno prebiranje po uspomenama jednog od Sarajlija. Ovo je njegova priča, iskrena, duhovita, priča bez koje predratno Sarajevo – grad raje i papaka – nije moguće razumeti do kraja.
Na police stiže i deveto izdanje knjige Vladete Jankovića „Mitovi i legende“. Knjiga je nastala iz rado gledane televizijske serije čija su tri ciklusa posvećena monoteističkim religijama – judaizmu, hrišćanstvu i islamu – poslužila kao osnov.
Knjiga psihologa i psihoterapeuta Stefana Jerotića „Niko nije rekao da će biti lako“ izuzetno je tražena, te ne čudi da izlazi četvrto izdanje. Svaka priča u ovoj knjizi počinje nekom vrstom patnje, koja se kroz razgovor sa terapeutom postepeno isceljuje. Petnaest slučajeva objedinjenih u ovoj knjizi podsećaju nas da smo svi ranjivi i da čeznemo za istinskom povezanošću.
U knjižare stiže 21. izdanje knjige „Semper idem“ Đorđa Lebovića! Opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči Drugog svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti.
Treće izdanje „Zlotvora“ Dragoslava Mihailovića naći će se pred čitaocima. Izopačavanje svesti i ljudskosti u vreme ideološkog jednoumlja 50-ih godina u Jugoslaviji poprima u romanu „Zlotvori“ monstruozne razmere u liku golootočkog upravnika Jove Veselinovića, Karađoza poratnog socijalizma.
Iz štamparije izlazi i sedmo izdanje knjige Dušana Vesića „Magi: Kao da je bila nekad“. Sa ljubavlju koja ne umanjuje razboritost i nepotkupljivošću koja ne slabi emociju, Dušan Vesić je ispisao važnu i potresnu knjigu o velikim mukama, blistavom daru i tragičnom kraju najveće heroine jugoslovenskog rock’n’rolla.
Izlazi i deseto izdanje „Priča“ Ive Andrića. Od 1920. do kraja života, za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada, Andrić je napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu. Štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji.
