„Moramo da razgovaramo o Kevinu“ u trci za „Zlatni globus“
Danas su objavljene nominacije za nagradu „Zlatni globus“ i među nominovanim filmovima nalazi se i ostvarenje „Moramo da razgovaramo o Kevinu“, (We Need to Talk About Kevin). Tilda Svinton nominovana je za najbolju glavnu žensku ulogu. The Broadcast Film Critics Association (BFCA) koju čini više od 250 filmskih kritičara sa TV, radio i online medija, takođe je objavila listu nominacija za Critic’s Choice Awards (Nagrade po izboru kritičara), a dobitnici će biti poznati na svečanoj ceremoniji koja je zakazana za 12. januar 2012. godine. Film „Moramo da razgovaramo o Kevinu“ ima dve nominacije - za najbolju glavnu žensku ulogu i nominacija za najbolji kostim.
Film je nastao prema romanu „Moramo da razgovaramo o Kevinu“, koji je Laguna objavila 2008. godine (prevod Dijane Radinović). Delo Lajonel Šrajver je potresan, psihološki dubok, ponekad čak i crnohumorni roman sa dubokim, promišljenim zaključkom, pripovest o opasnoj razlici između onoga što osećamo i onoga što smo zapravo spremni da priznamo. Blistava proza Lajonel Šrajver u potpunosti dočarava emotivni haos koji je rastrgao Evu, ali je to istovremeno i izuzetna metafora za tragediju zemlje gde sve ide kao po loju, u kojoj niko ne gladuje, i gde se sve može kupiti sem svrhe života. U nizu ispovednih pisama voljenom mužu Frenklinu Eva piše o sebi, o njihovoj ljubavi, braku, o njihovom sinu Kevinu i o svemu što ju je razdiralo pre no što će ih zadesiti tragedija, a neverovatna priča je spor, uzbudljiv silazak u pakao, koliko potresan toliko i fascinantan.
Sjajno sročenim rečenicama kojima neuvijeno izražava svoje stavove o materinstvu, karijeri, porodici i tome šta to u američkoj kulturi stvara decu ubice, Lajonel Šrajver, u romanu „Moramo da razgovaramo o Kevinu“, vodi od krivice do saosećanja, od odmazde do oproštaja. Oskarovka Tilda Svinton u ostvarenju „Moramo da razgovaramo o Kevinu“ glumi majku tinejdžera koji izazove pokolj u školi. Rediteljka filma Lin Remzi rekla je da je autorka knjige pokušala da pruži uvid u odgovornost koju roditelji osećaju za dela svoje dece ali i krivicu koja muči čak i „normalne“ majke.
