Uskoro će se u Laguninom izdanju naći naslov „Moji prijatelji“ pulicerovca Hišama Matara, roman koji čitaoce neće ostaviti ravnodušnim.
Kaled je rođen u Bengaziju, kao sin izuzetno obrazovanog direktora škole. Jednog dana će čuti novinara na televiziji kako čita priču pisca Hosama Zove o čoveku koga je mačka pojela živog. Mačka ga jede deo po deo, sve dok joj se čovek ne usprotivi rečju ,,ne“. Ubrzo nakon ovoga novinar će biti ubijen. Snaga ove priče i događaja koji su usledili navešće Kaleda da svoje školovanje nastavi u Edinburgu, sa planom da se vrati kući nakon ostvarenog cilja. Međutim, postaće žrtva okrutnog režima.
Godine 1984, za vreme studija, Kaled zajedno sa prijateljem Mustafom, kojeg je upoznao na fakultetu, prisustvuje protestu protiv Gadafija ispred ambasade Libije u Londonu. Protest će krenuti neočekivanim tokom kada odjednom krene pucnjava, tokom koje je jedna osoba i izgubila život. Hišam Matar nije izmislio ovaj događaj – ovo je protest koji se desio i kojem je prisustvovala tajna libijska policija. Kaled i Mustafa su ranjeni i odvezeni u bolnicu. U strahu da se vrate na fakultet zbog špijuna režima i u nemogućnosti da se vrate kući, dva prijatelja pokušavaju da pronađu novi život. Gde je sada njihov dom?
Hišam Matar, koji je i sam bio žrtva izgnanstva, ističe moć prijateljstva u najtežim trenucima. Kaled, koji je morao da prođe kroz tragediju bez porodice i bez podrške svoje države, utehu će naći u ljudima oko sebe, u ljudima koji su mu bezuslovno pomogli da stane na noge. Sada u Londonu pokušava da pobegne očima koje ga gledaju, ušima koje ga prisluškuju, razmišljajući kako i da li uopšte može da se nekako javi roditeljima.
Spletom okolnosti Kaled će upoznati autora priče koja ga je inspirisala. Zajednički bol i iskustvo povezaće Hosama Zovu, Mustafu i Kaleda i ublažiti njihovu usamljenost, dok kroz njihov odnos istražujemo o bliskosti, ali i otuđenosti.
Pred kraj knjige Hišam Matar će postaviti Kaledu najteže pitanje: Da li je spreman da se vrati u svoju zemlju, i da li će odluke njegovih prijatelja uticati na njegovu odluku?
Autor: Maša Medić
Godine 1984, za vreme studija, Kaled zajedno sa prijateljem Mustafom, kojeg je upoznao na fakultetu, prisustvuje protestu protiv Gadafija ispred ambasade Libije u Londonu. Protest će krenuti neočekivanim tokom kada odjednom krene pucnjava, tokom koje je jedna osoba i izgubila život. Hišam Matar nije izmislio ovaj događaj – ovo je protest koji se desio i kojem je prisustvovala tajna libijska policija. Kaled i Mustafa su ranjeni i odvezeni u bolnicu. U strahu da se vrate na fakultet zbog špijuna režima i u nemogućnosti da se vrate kući, dva prijatelja pokušavaju da pronađu novi život. Gde je sada njihov dom?
Hišam Matar, koji je i sam bio žrtva izgnanstva, ističe moć prijateljstva u najtežim trenucima. Kaled, koji je morao da prođe kroz tragediju bez porodice i bez podrške svoje države, utehu će naći u ljudima oko sebe, u ljudima koji su mu bezuslovno pomogli da stane na noge. Sada u Londonu pokušava da pobegne očima koje ga gledaju, ušima koje ga prisluškuju, razmišljajući kako i da li uopšte može da se nekako javi roditeljima.
Spletom okolnosti Kaled će upoznati autora priče koja ga je inspirisala. Zajednički bol i iskustvo povezaće Hosama Zovu, Mustafu i Kaleda i ublažiti njihovu usamljenost, dok kroz njihov odnos istražujemo o bliskosti, ali i otuđenosti.
Pred kraj knjige Hišam Matar će postaviti Kaledu najteže pitanje: Da li je spreman da se vrati u svoju zemlju, i da li će odluke njegovih prijatelja uticati na njegovu odluku?
Autor: Maša Medić
