„Moji likovi su ljudi sa margine“ – održana promocija romana „Pakrac“ Vladana Matijevića

6. februar 2024.

„Pakrac“, jedan od najboljih romana objavljenih u prethodnoj godini, koji je ovenčan nagradom „Beogradski pobednik“ i bio u najužem izboru za Ninovu nagradu, predstavljen je beogradskoj publici 5. februara u knjižari Delfi SKC.

O romanu su, pored autora Vladana Matijevića, govorili književni kritičari, ujedno i članovi žirija za nagradu „Beogradski pobednik“, prof. dr Predrag Petrović i dr Slađana Ilić.

„Pakrac“ je priča o društvu ogrezlom u nasilje, o životima ljudi koje svakodnevno bombarduju vestima iz crne hronike, o posledicama rata i trauma koje su iz njega proizašle.

Traumatizovani veteran pakračkog ratišta svakodnevno prebiva na Bulevaru kralja Aleksandra, ispred pijace Đeram, sa grupom promašenih ljudi, narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih doušnika, sitnih kriminalaca, dilera droge i deviza, bivših ratnika, anarhista, prekupaca i drugih nevoljnika. Apsurd života koji se tu odigrava utoliko je opor i prepoznatljiv jer se dešava danas i ovde, u sredini gde su raspad svih vrednosti, sunovrat morala i golo nasilje postali normalna pojava.

„Vladanova knjiga je obimna, veoma zahtevna, potrebna je ozbiljna koncentracija dok se knjiga čita, pogotovo što je tematika vrlo osetljiva i, rekla bih, našoj književnosti potrebna“, smatra Slađana Ilić. „To je roman koji se bavi pitanjima odgovornosti, krivice i zla, ali to je zapravo jedan sloj u ovom romanu. Kada se u njega dublje zađe, o mnogo čemu se može govoriti, može mu se prići iz različitih uglova, može se čitati u različitim ključevima. Čitajući ponovo ovu knjigu, imala sam u vidu kako se divne paralele mogu povući sa najznačajnijim delima naše književnosti koja se bave povratkom ratnika u svet, koji ne može više nikada biti njegov. Kada, dakle, zađemo u dubinu dela Vladana Matijevića, mi ćemo razumeti svu tragičnost tih junaka. Ovo delo je i na tragu njegovih prethodnih knjiga, Vladan je u svojim knjigama često mračan, ali i beskrajno duhovit, što smatram da nije lako postići. Razloga je zaista mnogo što je baš Vladan dobitnik ovogodišnje nagrade ’Beogradski pobednik’.“

Predrag Petrović, koji je bio predsednik žirija za dodelu nagrade „Beogradski pobednik“, izjavio je da su članovi bili očarani i zadivljeni majstorstvom pripovedanja u romanu „Pakrac“. „Svi smo bili svesni specifične poetičke osobenosti Vladana Matijevića. On je, ne samo izvanredan pripovedač, već i majstor šokantnog, nekonvencionalnog, provokativnog pripovedanja koje vas ne ostavlja ravnodušnim. Tu ima i naturalističkog i snažnog, i brutalnog i mračnog, to je jedan osobeni književni svet za koji treba imati ne samo koncentraciju već i ’stomak’ da sve to izdržite i prođete. Ovo je osmi Vladanov roman, reč je o autoru bogatog, razuđenog opusa koji je već uveliko prepoznat i kod čitalaca i kod kritičara kao izvanredan. Reč je, nesumnjivo, o jednom od naših najboljih savremenih pripovedača. U ovom romanu se jasno mogu prepoznati bitni karakteristični, osobeni poetički i pripovedački momenti proze Vladana Matijevića, ali se tu prepoznaje i nešto novo, izvesno pomeranje horizonta. U ovom romanu se i dalje prepoznaje vezanost za traumatično iskustvo devedesetih godina, i da duga senka tih mračnih događanja onog doba pada i na ovo vreme u kojem danas živimo“, rekao je Petrović.

„Moji likovi su ljudi sa margine“, kaže Vladan Matijević, „činilo mi se da ću preko njih najbolje da osvetlim to što želim. Svim mojim knjigama je zajedničko to što je prisutan humor, i dobro je da ga ima, pogotovo u strašnim i crnim prozama, da čitalac može malo da udahne vazduha, a i da mu bude lakše čitati. S druge strane, kad ima humora, taj tekst se čini i strašnijim nego što jeste. Ja se, takođe, uvek bavim sadašnjim vremenom, današnjim čovekom, uglavnom u Srbiji, našim problemima. To jeste otežavajuća stvar za pisca, mnogo je bolje kad po nečemu padne patina pa se malo i zaboravi, pa čitalac čita sa radoznalošću, ali ja imam potrebu da pišem o današnjem čoveku i o onome što se nama događa, kako bih ostavio neki trag o ovom vremenu, ali i da bih podstakao ljude koji ovo čitaju da razmišljaju i o toj književnosti i o ovom vremenu. Na ulicama i u našim životima je i dalje mnogo nasilja, imao sam potrebu da nešto o tome napišem.“