Ne bismo pogrešili kada bismo rekli da je „Mi protiv vas“ sportska priča o gradu hokeja i njegovoj ekipi, ali roman je mnogo dublji od toga.

U „Medvedgradu“ smo upoznali šumom okružen gradić u kome je iznenadni uspeh voljenog juniorskog hokejaškog tima jedan od malobrojnih razloga za radost vrednim građanima. Spremaju se za meč u državnom polufinalu. Čitav grad je ujedinjen nadom, sve dok jedan događaj ne izazove duboki razdor među njima.

„Mi protiv vas“ nastavlja priču dalje i raspiruje dramu. Likova je mnogo, a njihovi problemi su komplikovani: ekonomska kriza, problemi u vezi, ključne poslovne odluke, političke intrige, međugradski rivalitet, borbe za vlast, smrt, tuga, patnja, raskid, isceljenje i mnogo hokeja.

Ali hokej nije samo igra, već i metafora za život i beg od života.

Bakman vešto zaposeda glave i srca svojih likova. Priznaje da mu je najteže bilo da piše iz perspektive Maje, mlade žene koja je u središtu priče. Zbog pokreta #MeToo, osetio je odgovornost da to uradi kako treba. „To sam mogao da uradim samo ukoliko bih razgovarao sa mnogo ljudi koji su preživeli slično iskustvo. Dakle, razgovarao sam sa mnogo Maja.“ Naposletku je odlučio da ne piše iz Majine, već iz perspektive svih ostalih. „Nisam mogao da se stavim na njeno mesto. To bi bilo nepoštovanje i glupost.“ Jedno od njegovih moćnih zapažanja jeste kako se o silovanju uvek govori u prošlom vremenu, kako je žrtva „bila silovana“, dok je u stvarnosti mnogim žrtvama poput Maje taj čin prošlost, sadašnjost i budućnost. Nikada zaista ne prestaje.

Lako sam zamislila kako se priča odvija u ruralnom gradiću gde lokalni političar manipuliše ljudima oko sebe bez obzira na posledice i kolateralnu štetu.

„Mi protiv vas“ nam pokazuje da život nije uvek lak. Niti bi ni trebalo da bude.

Izvor: kpcw.org
Prevod: Đorđe Radusin