Ljudi koji čitaju žive duže od ostalih, kažu istraživači sa Jejla
Koristi od čitanja ne treba potcenjivati, posebno kada je reč o dužem životu. Studije otkrivaju da čitanje knjiga vraća kognitivne sposobnosti koje produžavaju životni vek.
Knjiški moljci, radujte se! Nova studija u časopisu „Social Science and Medicine“ upravo je pokazala da ljudi koji čitaju knjige žive duže od ostalih.
Istraživači sa univerziteta Jejl ispitivali su 3635 učesnika starijih od 50 godina o njihovim čitalačkim navikama. Dobijene podatke su razvrstali u tri grupe: nečitači, ljudi koji čitaju manje od 3.5 sati nedeljno i oni koji čitaju više od 3.5 sati nedeljno. Istraživači su pratili svaku grupu 12 godina. Oni koji najviše čitaju bile su fakultetski obrazovane žene visokih primanja.
Tokom studije, istraživači su dosledno otkrili da grupe čitalaca žive duže od onih koji ne čitaju. Oni koji su čitali duže od 3.5 sata nedeljno, živeli su puna 23 meseca duže od onih koji nisu čitali uopšte. Duži životni vek imali su svi učesnici koji su čitali, bez obzira na faktore poput „pola, bogatstva, obrazovanja ili zdravlja“, objašnjava studija. To je smanjenje smrtnosti od 20%, usled intelektualne aktivnosti koja iziskuje sedenje. To je velika stvar, i vrlo dobar način unapređivanja kvaliteta života za svakog starijeg od 50 godina.
„U odnosu na nečitače, čitaoci su imali prednost od 4 meseca za preživljavanje“ u doba kada je 20% njihovih vršnjaka umiralo. „Čitaocima se takođe smanjio rizik smrtnosti za 20% tokom 12 godina posmatranja u odnosu na nečitače“. Autori nastavljaju:
„Naše analize su pokazale da bilo koji nivo čitanja knjiga daje značajno veći procenat produžavanja života od čitanja časopisa. Ovo je novo otkriće jer prethodne studije nisu upoređivale vrste čitalačkog materijala; i to pokazuje da čitanje knjiga u odnosu na čitanje uopšte upravlja procentom produžavanja života.“
Istraživači sa univerziteta Jejl ispitivali su 3635 učesnika starijih od 50 godina o njihovim čitalačkim navikama. Dobijene podatke su razvrstali u tri grupe: nečitači, ljudi koji čitaju manje od 3.5 sati nedeljno i oni koji čitaju više od 3.5 sati nedeljno. Istraživači su pratili svaku grupu 12 godina. Oni koji najviše čitaju bile su fakultetski obrazovane žene visokih primanja.
Tokom studije, istraživači su dosledno otkrili da grupe čitalaca žive duže od onih koji ne čitaju. Oni koji su čitali duže od 3.5 sata nedeljno, živeli su puna 23 meseca duže od onih koji nisu čitali uopšte. Duži životni vek imali su svi učesnici koji su čitali, bez obzira na faktore poput „pola, bogatstva, obrazovanja ili zdravlja“, objašnjava studija. To je smanjenje smrtnosti od 20%, usled intelektualne aktivnosti koja iziskuje sedenje. To je velika stvar, i vrlo dobar način unapređivanja kvaliteta života za svakog starijeg od 50 godina.
„U odnosu na nečitače, čitaoci su imali prednost od 4 meseca za preživljavanje“ u doba kada je 20% njihovih vršnjaka umiralo. „Čitaocima se takođe smanjio rizik smrtnosti za 20% tokom 12 godina posmatranja u odnosu na nečitače“. Autori nastavljaju:
„Naše analize su pokazale da bilo koji nivo čitanja knjiga daje značajno veći procenat produžavanja života od čitanja časopisa. Ovo je novo otkriće jer prethodne studije nisu upoređivale vrste čitalačkog materijala; i to pokazuje da čitanje knjiga u odnosu na čitanje uopšte upravlja procentom produžavanja života.“
Razlog zašto čitanje knjiga ima bolje rezultate od časopisa je taj što knjige više angažuju kognitivne sposobnosti. Čitaoci ne kreću sa većim sposobnostima od onih koji ne čitaju; oni su se prosto bavili čitanjem, što je razvilo njihove kognitivne veštine. „Ova otkrića sugerišu da čitanje knjiga doprinosi napretku u produžavanju životnog veka jer ono pomaže u održavanju kognitivnog statusa“, kažu autori studije.
Kao što svi ljubitelji knjiga znaju, čitanje uključuje dva glavna kogntivina procesa: duboko čitanje i empatiju. Duboko čitanje je spor proces gde se čitaoci poistovete sa knjigom i pokušavaju da je razumeju unutar sopstvenog konteksta, kao i u kontekstu spoljašnjeg sveta. Empatija je kada se čitalac saoseća sa likovima, a to unapređuje društvenu percepciju i emocionalnu inteligenciju. Te kognitivne procese su naveli istraživači sa Jejla i koristili ih kao markere za ovu studiju. I dok očigledno produžavaju životni vek, „bolje zdravstveno ponašanje i manji stres takođe se mogu objasniti ovim procesom“, tvrdi studija.
Uživajte u čitanju!
Izvor: bigthink.com
Prevod: Miloš Vulikić
Kao što svi ljubitelji knjiga znaju, čitanje uključuje dva glavna kogntivina procesa: duboko čitanje i empatiju. Duboko čitanje je spor proces gde se čitaoci poistovete sa knjigom i pokušavaju da je razumeju unutar sopstvenog konteksta, kao i u kontekstu spoljašnjeg sveta. Empatija je kada se čitalac saoseća sa likovima, a to unapređuje društvenu percepciju i emocionalnu inteligenciju. Te kognitivne procese su naveli istraživači sa Jejla i koristili ih kao markere za ovu studiju. I dok očigledno produžavaju životni vek, „bolje zdravstveno ponašanje i manji stres takođe se mogu objasniti ovim procesom“, tvrdi studija.
Uživajte u čitanju!
Izvor: bigthink.com
Prevod: Miloš Vulikić
