„Ljubavno pismo“ Lusinde Rajli
„Ljubavno pismo“ je najnoviji roman kraljice saga Lusinde Rajli, koji je mešavina istorijskog ljubavnog romana sa elementima trilera. Ovaj roman je prvi put objavljen 1998. godine, pod naslovom „Videti duplo“ (Seeing Double). Period u kom je objavljen, kao i sama srž romana, koja je usko povezana sa britanskom kraljevskom porodicom, doveli su do lošeg plasmana kod čitalačke publike. Danas, više od dvadeset godina kasnije i zahvaljujući uspehu serijala „Sedam sestara“, pored ostalih uspešnih romana, ponovo imamo priliku da pružimo šansu „Ljubavnom pismu“.
Radnja romana počinje u Londonu 1995. godine. Svet je napustio jedan od najboljih glumaca sa dugom i uspešnom karijerom – ser Džejms Harison. Glumčeva smrt teško pogađa njegovu porodicu, ali će i ukazati na postojanje šokantne tajne koja ga povezuje sa kraljevskom porodicom. Na tragu ove misterije naći će se ambiciozna mlada novinarka Džoana Haslam. Džoana će dobiti zadatak da izveštava sa sahrane ser Džejmsa Harisona, kada će otkriti da postoji izvesno pismo koje je napisao pokojni glumac. Sadržaj pisma može poremetiti živote onih koji se nalaze na vrhu države, kao i živote njegovih bližnjih. Kako Džoana bude sve odlučnija u tome da obelodani sadržaj pisma, tako će njen život biti sve više u opasnosti. Da li jedno ljubavno pismo ima moć da uništi Džoanin život?
Sebe smatram velikim poštovaocem Lusinde Rajli, čijim sam se delima posvetila nakon što sam pročitala sva dela Kejt Morton, i tako se prepustila autorki koja ima sličan stil pisanja. Nakon dugogodišnjeg praćenja njenog rada, naročito serijala „Sedam sestara“, roman „Ljubavno pismo“ mi se savršeno uklopio u iščekivanju narednog nastavka omiljenog mi serijala.
Autorkina beleška u samom uvodu zaista daje neverovatan uvid. Roman je prošao zanimljiv put pre, od prvog i do ponovnog obljavljivanja. Obljavljen je 1998. godine pod naslovom „Videti duplo“, i čini se da ga publika u prvom mahu nije toplo prihvatila, kao ni izdavači. Rajlijeva se poslužila atmosferom i temama koje su u to vreme vladale u Engleskoj, tj. koje su blisko povezne sa kraljevskom porodicom. Mogu da razumem zašto je to bio problem, pošto sam i sama bila svedok toga doba. Kraljevska porodica nije ulivala poverenje i javnost joj u tom trenutku nije bila naklonjena zbog tragične smrti princeze Dajane. Rajlijeva je strpljivo čekala novu priliku za ovaj roman i ponovo ga je objavila, sada drugačijoj čitalačkoj publici koja će ga verovatno bolje prihvatiti. Popularnost kraljevskog podmlatka, emitovanje nagrađivane serije „Crown“ i razdoblje koje je proteklo od smrti princeze Dajane, mogu uticati na bolji prijem „Ljubavnog pisma“ kod čitalaca i kritike.
Roman pokriva razne zanimljive teme, od špijunaže, intriga, istorije, do drame i ljubavnih veza. One se prepliću oko članova kraljevske porodice, agenata MI5, kao i ljudi iz sveta zabave. Roman „Ljubavno pismo“ osvojiće mnoge čitaoce zahvaljujući opsegu tema koje pokriva. A verujem da će se naročito dopasti fanovima kraljevske porodice.
Rajlijeva je osmislila zanimljivu plejadu likova. Džoana se naročito ističe. Autorka nam veoma brižljivo opisuje Džoanin životni put, koji pokriva njenu karijeru, prijateljstva, ljubavni život i njenu ključnu ulogu u raskrinkavanju tajne koja se krije u ljubavnom pismu. Osim Džoane, pojavljuju se zaista vešto osmišljeni junaci, od Zoi, preko Sajmona do Markusa. Ne bih mogla ništa negativno da kažem o karakterizaciji junaka. Autorka takođe uspeva da postigne ravnotežu između dobrih i loših junaka, tokom celog romana.
Ono što je njena najjača strana jesu mesta na kojima se radnja odigrava. Moglo bi se reći da igraju ključnu ulogu. Radnja romana je uglavnom smeštena u Londonu 1995. godine. Sećam se tog perioda i moram da priznam da ga je Rajlijeva baš „ubola“. Preplavio me je osećaj nostalgije dok sam čitala stranice ovog romana. Naročito sam uživala u istorijskim činjenicama kojima je narativ diskretno prožet.
Bilo je veoma zanimljivo čitati roman Lusinde Rajli koji prilično odstupa od onoga na šta smo od nje navikli. Akcija, uzbuđenje, avantura, špijunaža i obmana su znatno naglašeniji. Veoma sam uživala u ovom njenom žanrovskom iskoraku. Ko bi mogao da pomisli da bi pismo koje je napisano pre sedamdeset godina moglo da izazove takvo uzbuđenje! A Lusinda Rajli u tome potpuno uspeva. A kraj, pitate se? Kraj je savršeno zaokružio priču, ali po mom skromnom mišljenju je možda previše neverovatan!
Roman „Ljubavno pismo“ još jedna je saga, na preko 500 stranica, koje će vas u potpunosti opiti. Na njima se nalazi obilje tajni, laži, ljubavnih veza, izdaja, obmana, zapleta, obrta, neočekivanih otkrovenja, kao u svakom dobrom starom istorijskom trileru. Jedva čekam da nešto slično napiše, a „Ljubavno pismo“ preporučujem svima.
Autor: Amanda Beret
Izvor: mrsbbookreviews.wordpress.com
Prevod: Aleksandra Branković
Radnja romana počinje u Londonu 1995. godine. Svet je napustio jedan od najboljih glumaca sa dugom i uspešnom karijerom – ser Džejms Harison. Glumčeva smrt teško pogađa njegovu porodicu, ali će i ukazati na postojanje šokantne tajne koja ga povezuje sa kraljevskom porodicom. Na tragu ove misterije naći će se ambiciozna mlada novinarka Džoana Haslam. Džoana će dobiti zadatak da izveštava sa sahrane ser Džejmsa Harisona, kada će otkriti da postoji izvesno pismo koje je napisao pokojni glumac. Sadržaj pisma može poremetiti živote onih koji se nalaze na vrhu države, kao i živote njegovih bližnjih. Kako Džoana bude sve odlučnija u tome da obelodani sadržaj pisma, tako će njen život biti sve više u opasnosti. Da li jedno ljubavno pismo ima moć da uništi Džoanin život?
Sebe smatram velikim poštovaocem Lusinde Rajli, čijim sam se delima posvetila nakon što sam pročitala sva dela Kejt Morton, i tako se prepustila autorki koja ima sličan stil pisanja. Nakon dugogodišnjeg praćenja njenog rada, naročito serijala „Sedam sestara“, roman „Ljubavno pismo“ mi se savršeno uklopio u iščekivanju narednog nastavka omiljenog mi serijala.
Autorkina beleška u samom uvodu zaista daje neverovatan uvid. Roman je prošao zanimljiv put pre, od prvog i do ponovnog obljavljivanja. Obljavljen je 1998. godine pod naslovom „Videti duplo“, i čini se da ga publika u prvom mahu nije toplo prihvatila, kao ni izdavači. Rajlijeva se poslužila atmosferom i temama koje su u to vreme vladale u Engleskoj, tj. koje su blisko povezne sa kraljevskom porodicom. Mogu da razumem zašto je to bio problem, pošto sam i sama bila svedok toga doba. Kraljevska porodica nije ulivala poverenje i javnost joj u tom trenutku nije bila naklonjena zbog tragične smrti princeze Dajane. Rajlijeva je strpljivo čekala novu priliku za ovaj roman i ponovo ga je objavila, sada drugačijoj čitalačkoj publici koja će ga verovatno bolje prihvatiti. Popularnost kraljevskog podmlatka, emitovanje nagrađivane serije „Crown“ i razdoblje koje je proteklo od smrti princeze Dajane, mogu uticati na bolji prijem „Ljubavnog pisma“ kod čitalaca i kritike.
Roman pokriva razne zanimljive teme, od špijunaže, intriga, istorije, do drame i ljubavnih veza. One se prepliću oko članova kraljevske porodice, agenata MI5, kao i ljudi iz sveta zabave. Roman „Ljubavno pismo“ osvojiće mnoge čitaoce zahvaljujući opsegu tema koje pokriva. A verujem da će se naročito dopasti fanovima kraljevske porodice.
Rajlijeva je osmislila zanimljivu plejadu likova. Džoana se naročito ističe. Autorka nam veoma brižljivo opisuje Džoanin životni put, koji pokriva njenu karijeru, prijateljstva, ljubavni život i njenu ključnu ulogu u raskrinkavanju tajne koja se krije u ljubavnom pismu. Osim Džoane, pojavljuju se zaista vešto osmišljeni junaci, od Zoi, preko Sajmona do Markusa. Ne bih mogla ništa negativno da kažem o karakterizaciji junaka. Autorka takođe uspeva da postigne ravnotežu između dobrih i loših junaka, tokom celog romana.
Ono što je njena najjača strana jesu mesta na kojima se radnja odigrava. Moglo bi se reći da igraju ključnu ulogu. Radnja romana je uglavnom smeštena u Londonu 1995. godine. Sećam se tog perioda i moram da priznam da ga je Rajlijeva baš „ubola“. Preplavio me je osećaj nostalgije dok sam čitala stranice ovog romana. Naročito sam uživala u istorijskim činjenicama kojima je narativ diskretno prožet.
Bilo je veoma zanimljivo čitati roman Lusinde Rajli koji prilično odstupa od onoga na šta smo od nje navikli. Akcija, uzbuđenje, avantura, špijunaža i obmana su znatno naglašeniji. Veoma sam uživala u ovom njenom žanrovskom iskoraku. Ko bi mogao da pomisli da bi pismo koje je napisano pre sedamdeset godina moglo da izazove takvo uzbuđenje! A Lusinda Rajli u tome potpuno uspeva. A kraj, pitate se? Kraj je savršeno zaokružio priču, ali po mom skromnom mišljenju je možda previše neverovatan!
Roman „Ljubavno pismo“ još jedna je saga, na preko 500 stranica, koje će vas u potpunosti opiti. Na njima se nalazi obilje tajni, laži, ljubavnih veza, izdaja, obmana, zapleta, obrta, neočekivanih otkrovenja, kao u svakom dobrom starom istorijskom trileru. Jedva čekam da nešto slično napiše, a „Ljubavno pismo“ preporučujem svima.
Autor: Amanda Beret
Izvor: mrsbbookreviews.wordpress.com
Prevod: Aleksandra Branković
