Ljiljana Šarac: Plemenitost i dobrota ne poznaju godine
U izdanju beogradske Lagune upravo je objavljen roman Ljiljane Šarac pod nazivom „Buket žutih ruža“. Kako je zabeleženo u recenziji ove knjige dr Olivere Ranković, novi roman Ljiljane Šarac je suptilan, na trenutke lirski, uzbudljiv i pun obrta poput odličnog trilera. Ovo je priča o skladnoj porodici čija voljena, najstarija članica baka Milanka netragom nestaje. Njeni najbliži pokušavaju da joj uđu u trag, razgovaraju sa njenim prijateljima, komšijama, poznanicima upoznajući ovu vitalnu damu na sasvim nov način kroz detalje koji su im do tada promicali ili ih nisu primećivali. Inspirativna i otrežnjujuća knjiga koja hrabri i motiviše čitaoce da istraju u životnim borbama, očuvaju empatiju, ali i da bolje razumeju svoje bližnje.
„Buketom žutih ruža“ iskoračili ste u formu dobrih starih kriminalističkih romana… Kako se to dogodilo?
U moj kraj su se doselile snaja i svekrva iz unutrašnjosti, kako bi čuvale unuku, odnosno praunuku. Otkako sam ih upoznala, pitala sam se kako je to kada te iščupaju iz korena i ti pokušavaš da pustiš korenčiće u beogradskom asfaltu. A kada sam čula jednu devojčicu koja je plakala za loptom koju je izgubila i ponavljala jednu istu rečenicu: „Nema je“, dve priče su se ukrstile i stvorile zanimljiv zaplet. Tako je misterija u romanu „Buket žutih ruža“ tek prstohvat zlatne prašine koja čitaoca intrigira i poziva na uzbudljivu čitalačku avanturu. Glavna junakinja je nestala. Milanka je Milanka, a ne Jelena, žena koje nema. Čitajući knjigu, mi smo joj sve bliži i u njenom pronalaženju i u njenom upoznavanju. Iako se pojavljuje tek u drugom delu romana, ona je u njemu sveprisutna od samog početka. To ukazuje na njenu bitnost i harizmatičnost. Za mene je Milanka heroina 21. veka! Uoči izlaska knjige grad smo oblepili plakatima na kojima je pitanje: Gde je Milanka? Ko pročita knjigu, otkriće!
Opredelili ste se za teme koje nisu nimalo lake i iziskuju obilje promišljanja, preispitivanja. Čitaoce ne napuštaju čak ni kada zaklope knjigu nakon čitanja. Teško je ne prepoznati ovde sebe samog ili pak nekog od svojih bližnjih… U kojoj meri je ovaj Vaš roman zapravo ogledalo života?
Moj najnoviji roman priča, na prvi pogled, jednu porodičnu, savremenu priču, ali kroz nju postavlja obilje pitanja i podstiče čitaoca na razmišljanje. Na prvom mestu je tu preseljenje u prestonicu, potom pomaganje mladima oko odgajanja prinova, radno vreme koje ne ostavlja mnogo vremena za porodicu, prijateljstvo između ljudi u zrelim godinama, nasilje u porodici, sigurne kuće... Pisala sam o onome što je mene zaintrigiralo, dotaklo, potreslo, pokrenulo na razmišljanje. Život je neiscrpan izvor inspiracije!
Pored priče, pored otkrivanja sudbine književnih junaka „prepisanih“ iz samog života, iz svakodnevice svih nas pomalo, Vi ovde zapravo hrabrite, sokolite, motivišete ljude da na život, ma kako on težak bio, ma koliko godina da imate ili zdravlja, novca – gledaju pozitivno. Da li se taj optimizam prosto spontano nametnuo ili je reč o piščevoj želji da kroz primer borbe svojih junaka prenese još jednu snažnu poruku?
U sadržaj romana „Buket žutih ruža“ nisam tendenciozno utkala nijednu poruku i sugestiju. One se nakon čitanja nameću same. Uzbudljive sudbine glavnih junaka navode nas na određene zaključke i pokreću na razmišljanje. Ovo je moj najromantičniji i najlirskiji roman. Kod njega, kao i pri čitanju poezije, utisci moraju da se slegnu. Tek onda, kao zvezde padalice, iskrsavaju određeni zaključci!
U moj kraj su se doselile snaja i svekrva iz unutrašnjosti, kako bi čuvale unuku, odnosno praunuku. Otkako sam ih upoznala, pitala sam se kako je to kada te iščupaju iz korena i ti pokušavaš da pustiš korenčiće u beogradskom asfaltu. A kada sam čula jednu devojčicu koja je plakala za loptom koju je izgubila i ponavljala jednu istu rečenicu: „Nema je“, dve priče su se ukrstile i stvorile zanimljiv zaplet. Tako je misterija u romanu „Buket žutih ruža“ tek prstohvat zlatne prašine koja čitaoca intrigira i poziva na uzbudljivu čitalačku avanturu. Glavna junakinja je nestala. Milanka je Milanka, a ne Jelena, žena koje nema. Čitajući knjigu, mi smo joj sve bliži i u njenom pronalaženju i u njenom upoznavanju. Iako se pojavljuje tek u drugom delu romana, ona je u njemu sveprisutna od samog početka. To ukazuje na njenu bitnost i harizmatičnost. Za mene je Milanka heroina 21. veka! Uoči izlaska knjige grad smo oblepili plakatima na kojima je pitanje: Gde je Milanka? Ko pročita knjigu, otkriće!
Opredelili ste se za teme koje nisu nimalo lake i iziskuju obilje promišljanja, preispitivanja. Čitaoce ne napuštaju čak ni kada zaklope knjigu nakon čitanja. Teško je ne prepoznati ovde sebe samog ili pak nekog od svojih bližnjih… U kojoj meri je ovaj Vaš roman zapravo ogledalo života?
Moj najnoviji roman priča, na prvi pogled, jednu porodičnu, savremenu priču, ali kroz nju postavlja obilje pitanja i podstiče čitaoca na razmišljanje. Na prvom mestu je tu preseljenje u prestonicu, potom pomaganje mladima oko odgajanja prinova, radno vreme koje ne ostavlja mnogo vremena za porodicu, prijateljstvo između ljudi u zrelim godinama, nasilje u porodici, sigurne kuće... Pisala sam o onome što je mene zaintrigiralo, dotaklo, potreslo, pokrenulo na razmišljanje. Život je neiscrpan izvor inspiracije!
Pored priče, pored otkrivanja sudbine književnih junaka „prepisanih“ iz samog života, iz svakodnevice svih nas pomalo, Vi ovde zapravo hrabrite, sokolite, motivišete ljude da na život, ma kako on težak bio, ma koliko godina da imate ili zdravlja, novca – gledaju pozitivno. Da li se taj optimizam prosto spontano nametnuo ili je reč o piščevoj želji da kroz primer borbe svojih junaka prenese još jednu snažnu poruku?
U sadržaj romana „Buket žutih ruža“ nisam tendenciozno utkala nijednu poruku i sugestiju. One se nakon čitanja nameću same. Uzbudljive sudbine glavnih junaka navode nas na određene zaključke i pokreću na razmišljanje. Ovo je moj najromantičniji i najlirskiji roman. Kod njega, kao i pri čitanju poezije, utisci moraju da se slegnu. Tek onda, kao zvezde padalice, iskrsavaju određeni zaključci!
Starost, kao tema, kao okosnica u književnosti nije nimalo laka. Vi pak sa lakoćom pišete o njoj uprkos toj činjenici. Pisali ste i o mladima, o tinejdžerima, doticali sudbine i puteve dece u svojim prethodnim romanima. Ovde osvetljavate život žene na njegovom samom zalasku. Kako ste gradili lik glavne junakinje?
Volim da se družim sa ženama sa velikim životnim iskustvom. Njihov pogled na svet je kao sa Olimpa, ne zbog oholosti, već zbog onoga što su iskusile i spoznale. Prelepo je, makar na tren, kroz razgovor, savete, sećanja, komentare, uz njih i zahvaljujući njima, zauzeti tu perspektivu. To su dame u najboljim godinama. One hodaju kao paunice. Radoznale su i spremne na nove izazove i avanture. Kod njih nema grča kao kod nas koje smo rastrzane na sto strana! Zato mi je građenje Milankinog, ali i likova njenih prijateljica, i Veljka kao novog prijatelja, bilo toliko izazovno i inspirativno!
Roman, kao što rekoh, ne ostavlja čitaoca ravnodušnim sve dok se i sam ne zapita nad sopstvenim životom. Pišući o Vašem romanu, Jasenka Lalović je rekla: „Postavlja se pitanje da li se život definiše zbrojenim godinama“. Šta Vi mislite o tome?
Fascinantna je Jasenkina pronicljivost i sposobnost da pronikne u suštinu kompleksnih međuljudskih odnosa. To se pokazalo i pri sagledavanju mog romana. Postavila je intrigantno pitanje o životnom iskustvu i šta ono donosi. Zbrojene godine mogu da iscrtaju mapu životnog puta, ali ga ne kalupe i ne svode na matematičku formulu. Zašto? Zato što je život iznad svih kalupa. On uvek napravi fintu i iznenadi i u stvarnosti i u fikciji!
Kad smo kod Jasenke, ne mogu da je ne citiram: „Roman nosi boje rađanja života“. Šta na to kažete?
Nesvesno sam ceo roman obojila zlatnožutom. Sve titra od sunčanih prozraka, žutih latica, lepršavih žutih haljina. Spontano sam zato u jednu od ključnih scena u romanu utkala stihove pesme Vaska Pope „Ružokradice“. Žuta je boja koju mi jednoznačno povezujemo sa ljubomorom, a ona simoboliše prijateljstvo, rađanje, trajanje...
Kako teče promovisanje romana? Kakve su prve reakcije čitalaca?
Roman „Buket žutih ruža“ zaslužuje da bude dobro ispromovisan. U moru knjiga mora postojati jak razlog da se čitalac/kupac lati određenog naslova. Mislim da je ovog puta sve na strani ove knjige. Korice su divne. Trenutak kada je izašla idealan. Sledi Lagunina manifestacija Noć knjige, dolazi period letovanja kada se odabrana dela pakuju u kofere, nakon toga sledi Sajam knjiga. Iako sama vodim društvene mreže (a ima me i na Fejsbuku, Instagramu, Tiktoku, imam i svoj sajt ljiljanasarac.com), ovog puta sam odlučila da slušam savete svojih bivših učenica i mladih prijateljica i pustim ih da roman sagledaju i predstave iz novog ugla. Benefiti su nemerljivi. Zaintrigirale smo publiku najavama i osvežile način prezentacije. I medijsko predstavljanje je bitno, pa sam se i na to usredsredila. Promocije su zakazane. Očigledno je da postoje razna polja na kojima treba govoriti o novom romanu, a ona tek tako združena i ukrštena daju rezultat! Najveća napetost je u procepu između pojavljivanja knjige u knjižarama i dobijanju prvih utiska. Odahula sam i prodisala punim plućima kada sam čula i pročitala prve utiske i komentare! Moje čitateljke kažu da se knjiga ne ispušta iz ruku, da je neizvesna i uzbudljiva. Nasmejala ih je i rasplakala. Na kraju sve su pronašle Milanku! Predlažem da i vi krenete u tu uzbudljivu potragu!
Autor: Mila Milosavljević
Izvor: Dan
Volim da se družim sa ženama sa velikim životnim iskustvom. Njihov pogled na svet je kao sa Olimpa, ne zbog oholosti, već zbog onoga što su iskusile i spoznale. Prelepo je, makar na tren, kroz razgovor, savete, sećanja, komentare, uz njih i zahvaljujući njima, zauzeti tu perspektivu. To su dame u najboljim godinama. One hodaju kao paunice. Radoznale su i spremne na nove izazove i avanture. Kod njih nema grča kao kod nas koje smo rastrzane na sto strana! Zato mi je građenje Milankinog, ali i likova njenih prijateljica, i Veljka kao novog prijatelja, bilo toliko izazovno i inspirativno!
Roman, kao što rekoh, ne ostavlja čitaoca ravnodušnim sve dok se i sam ne zapita nad sopstvenim životom. Pišući o Vašem romanu, Jasenka Lalović je rekla: „Postavlja se pitanje da li se život definiše zbrojenim godinama“. Šta Vi mislite o tome?
Fascinantna je Jasenkina pronicljivost i sposobnost da pronikne u suštinu kompleksnih međuljudskih odnosa. To se pokazalo i pri sagledavanju mog romana. Postavila je intrigantno pitanje o životnom iskustvu i šta ono donosi. Zbrojene godine mogu da iscrtaju mapu životnog puta, ali ga ne kalupe i ne svode na matematičku formulu. Zašto? Zato što je život iznad svih kalupa. On uvek napravi fintu i iznenadi i u stvarnosti i u fikciji!
Kad smo kod Jasenke, ne mogu da je ne citiram: „Roman nosi boje rađanja života“. Šta na to kažete?
Nesvesno sam ceo roman obojila zlatnožutom. Sve titra od sunčanih prozraka, žutih latica, lepršavih žutih haljina. Spontano sam zato u jednu od ključnih scena u romanu utkala stihove pesme Vaska Pope „Ružokradice“. Žuta je boja koju mi jednoznačno povezujemo sa ljubomorom, a ona simoboliše prijateljstvo, rađanje, trajanje...
Kako teče promovisanje romana? Kakve su prve reakcije čitalaca?
Roman „Buket žutih ruža“ zaslužuje da bude dobro ispromovisan. U moru knjiga mora postojati jak razlog da se čitalac/kupac lati određenog naslova. Mislim da je ovog puta sve na strani ove knjige. Korice su divne. Trenutak kada je izašla idealan. Sledi Lagunina manifestacija Noć knjige, dolazi period letovanja kada se odabrana dela pakuju u kofere, nakon toga sledi Sajam knjiga. Iako sama vodim društvene mreže (a ima me i na Fejsbuku, Instagramu, Tiktoku, imam i svoj sajt ljiljanasarac.com), ovog puta sam odlučila da slušam savete svojih bivših učenica i mladih prijateljica i pustim ih da roman sagledaju i predstave iz novog ugla. Benefiti su nemerljivi. Zaintrigirale smo publiku najavama i osvežile način prezentacije. I medijsko predstavljanje je bitno, pa sam se i na to usredsredila. Promocije su zakazane. Očigledno je da postoje razna polja na kojima treba govoriti o novom romanu, a ona tek tako združena i ukrštena daju rezultat! Najveća napetost je u procepu između pojavljivanja knjige u knjižarama i dobijanju prvih utiska. Odahula sam i prodisala punim plućima kada sam čula i pročitala prve utiske i komentare! Moje čitateljke kažu da se knjiga ne ispušta iz ruku, da je neizvesna i uzbudljiva. Nasmejala ih je i rasplakala. Na kraju sve su pronašle Milanku! Predlažem da i vi krenete u tu uzbudljivu potragu!
Autor: Mila Milosavljević
Izvor: Dan
Autor: Ljiljana Šarac
