Ljiljana Šarac, književnica: Dok pišem, šetam kroz vreme

Nova knjiga Ljiljane Šarac „Dok svetac bdi“ pre nekoliko dana stigla je u knjižare. Vodi nas u noć kada dve porodice obeležavaju Svetog Nikolu i opisuje trenutak kada će, posle otvaranja Pandorine kutije, na videlo izaći svi gresi, nesporazumi, strahovi i nezaceljene rane.

U našem narodu se kaže da nemamo nikog prečeg od komšija. Sudbine familija Paunović i Vasiljević to potvrđuju. Oni su upućeni jedni na druge i kada se radi i kada se slavi. Samo, kako to već biva, nesporazum narušava taj sklad i prijateljstvo koje je temeljeno generacijama. Što vreme više u priči prolazi, a razrešenje nesporazuma i pomirenje se odlažu, to su izgledi za dobar ishod manji. Posle mnogo decenija tavorenja doći će trenutak za suočavanje sa vlastitim i tuđim gresima, nimalo slučajno upravo na Svetog Nikolu. Slava će uzburkati duhove i razmrsiti čvorove.

Kojim putem je Vaše pero ovoga puta išlo?

Kada je novi roman „Dok svetac bdi“ u pitanju, moje pero je išlo za srcem, uspomenama, sećanjima... Odvelo me je u najsrećnije dane detinjstva i mladosti provedenih na selu, među rodbinom, kada smo se okupljali za velikim stolom običnim i prazničnim danima. U mislima sam prošetala, bosa, prašnjavim sokacima, obrela sam se na livadama, u višnjarima, kukuruzištima, lugovima, na izvorima, u crkvi brvnari s početka 19. veka... Snažna osećanja što su se iz tog duhovnog i književnog putovanja izrodila vodila su me kroz čitavu priču, koja se u te predele prirodno i spontano uselila.

Posebno je zanimljivo da radnja romana traje dva dana, a Vi ste opisali jedno stoleće. Kako ste uspeli?

Pisanje je bilo nalik sviranju harmonike. U jednom trenutku sam sabijala događaje i vreme, u drugom sam ih razvlačila. Bio je to zanimljiv zadatak, a rezultati su iznad svih očekivanja. Roman je dobio neobičnu dinamiku i neku samo njemu svojstvenu „melodiju“.

Koja je simbolika naziva knjige?

Naslov „Dok svetac bdi“ je metaforičan. Upućuje na prastaro verovanje da svetac koga jedna porodica proslavlja štiti i čuva sve njene ukućane. Zapitala sam se, i pokušala da dam odgovor, šta se događa ako svojim postupcima zaštitnika naljutimo, izneverimo.

Volite da se „igrate“ vekovima?

Izgleda da sam šetač kroz vreme.

Šta Vam je toliko zanimljivo u prošlosti?

Ako ne razumemo ono što je bilo, nećemo se snaći ni u onome što dolazi. Obožavam stih Desanke Maksimović „Ja znam ko sam“. Želim da kolektivno znamo ko smo i da se time više ponosimo!

U kojoj je meri ovaj roman protkan gresima, tajnama i praštanjima?

Puška koja se spominje u drami na kraju mora da opali; idila, pastorala u romanu opija na početku, ali zaokret i sukob su neminovni. Oni donose nesporazume, greške, dovode do greha. Na njima sam gradila zaplet. Priča u romanu je životna. Nije istinita, ali je sve moglo biti baš kako je ispripovedano. Mene su vodila svedočenja o sličnim situacijama u kojima je pobratim izneverio pobratima, brat brata, otac sina...

Reč koja opisuje najnoviji roman?

Dirljiv.

Kako će se čitaoci osetiti posle čitanja knjige?

Nadam se da će im biti žao što je čitanju došao kraj.

Autor: M. Krstajić

Izvor: Informer

Foto: Matija Krstić