Leto nije razlog da se prestane sa čitanjem
Dolazak leta za decu označava početak dugo očekivanog školskog raspusta i preko potrebne pauze, tokom koje će imati priliku da se odmore od školskih aktivnosti i učenja. Ovaj prekid se, nažalost, može negativno odraziti na one koji su tek nedavno naučili da čitaju.
Posledice letnjeg opuštanja osetiće pre svega deca koja su imala problema sa ovom aktivnošću. Ako ne želite da vaše dete tokom letnjih meseci nazaduje, važno je obezbediti mu uslove u kojima će moći da nastavi da razvija novostečenu veštinu. Ne dozvolite da letnji odmor predstavlja prepreku u napretku vašeg naslednika. Ovo može biti period u kome će naučiti da čita tečnije i razviti afinitet prema čitanju kao takvom.
Nabavite kvalitetnu literaturu
Kako ne bi izgubila interesovanje, deci knjige treba učiniti što dostupnijim. Tokom većeg dela godine mališani su izloženi literaturi koja predstavlja sastavni deo školskog programa. Leto vam pruža priliku da osvežite njihovu lektiru uvođenjem u dnevni repertoar novih, zanimljivih knjiga, koje više odgovaraju ukusu vašeg deteta. Potragu za dečijim knjigama trebalo bi svakako započeti u biblioteci. U mnogim bibliotekama mogu se pronaći spiskovi preporučenih knjiga, organizovani prema uzrastu, što će vam sigurno olakšati izbor. Stručnjaci takođe preporučuju da prilikom biranja upotrebite „pravilo pet prstiju“: zamolite dete da pročita prvu stranicu teksta i recite mu da za svaku nepoznatu reč podigne jedan prst; ako do kraja prve strane podigne više od pet prstiju, knjiga je verovatno preteška.
Biranje knjiga postaje znatno problematičnije kada su u pitanju nešto starija deca, kod kojih je počeo da se razvija čitalački ukus – uključujući, u nekim slučajevima, i duboku averziju prema čitanju. Preporuka bibliotekara i u ovom slučaju može biti od velike pomoći, budući da se oni svakodnevno susreću sa različitim zahtevima mladih čitalaca i raspolažu znanjem o resursima biblioteke. Moguće je da će vas neki od njihovih predloga iznenaditi. Imajte na umu da klasični pripovedački stil nije za svakoga. Postoje deca koja vole priče i romane, ali i ona čiju pažnju će lakše privući knjige posvećene računarima, životinjama ili nauci. Deca koja se bave sportom često su zainteresovana za biografije poznatih sportista.
Nabavite kvalitetnu literaturu
Kako ne bi izgubila interesovanje, deci knjige treba učiniti što dostupnijim. Tokom većeg dela godine mališani su izloženi literaturi koja predstavlja sastavni deo školskog programa. Leto vam pruža priliku da osvežite njihovu lektiru uvođenjem u dnevni repertoar novih, zanimljivih knjiga, koje više odgovaraju ukusu vašeg deteta. Potragu za dečijim knjigama trebalo bi svakako započeti u biblioteci. U mnogim bibliotekama mogu se pronaći spiskovi preporučenih knjiga, organizovani prema uzrastu, što će vam sigurno olakšati izbor. Stručnjaci takođe preporučuju da prilikom biranja upotrebite „pravilo pet prstiju“: zamolite dete da pročita prvu stranicu teksta i recite mu da za svaku nepoznatu reč podigne jedan prst; ako do kraja prve strane podigne više od pet prstiju, knjiga je verovatno preteška.
Biranje knjiga postaje znatno problematičnije kada su u pitanju nešto starija deca, kod kojih je počeo da se razvija čitalački ukus – uključujući, u nekim slučajevima, i duboku averziju prema čitanju. Preporuka bibliotekara i u ovom slučaju može biti od velike pomoći, budući da se oni svakodnevno susreću sa različitim zahtevima mladih čitalaca i raspolažu znanjem o resursima biblioteke. Moguće je da će vas neki od njihovih predloga iznenaditi. Imajte na umu da klasični pripovedački stil nije za svakoga. Postoje deca koja vole priče i romane, ali i ona čiju pažnju će lakše privući knjige posvećene računarima, životinjama ili nauci. Deca koja se bave sportom često su zainteresovana za biografije poznatih sportista.
Prilikom izbora literature ne morate se ograničavati na knjige. Deca vole da dobijaju poštu, a pretplata na dečije časopise svakog meseca će vam na kućni prag doneti pregršt sadržaja za čitanje. Neka deca izbegavaju tradicionalne knjige i radije biraju stripove, koji predstavljaju nešto lakše štivo, ali nude solidno čitalačko iskustvo. Grafički romani za decu, poput popularnog serijala Tom Gejts, preobratili su mnoge mlade neprijatelje čitanja u pasionirane čitaoce.
Izbor prilagodite dečjim sposobnostima
Letnja lektira ne bi smela da bude toliko laka da dete počne da se dosađuje, ali ni toliko teška da kod njega izazove frustraciju. Uspešno prelaženje prepreka (u ovom slučaju je to čitanje knjige) kod dece razvija samopouzdanje. Najbolja odlika letnje lektire je to što deci pruža priliku da steknu pozitivna iskustva – čitanje ne mora uvek da bude neprijatna obaveza.
Za preporuku se uvek možete obratiti nastavnicima. Oni su sa vašim detetom radili cele godine i najbolje znaju kakve su njegove čitalačke sposobnosti. Verovatno će vam preporučiti knjige koje je dete u stanju samostalno da savlada, ali i one nešto složenije, koje će mu pomoći da napreduje.
Nastavite sa čitanjem detetu
Sjajan način da dete upoznate sa složenijim sadržajima jeste da mu čitate naglas. Stručnjaci najčešće preporučuju roditeljima da detetu dozvole da samo čita knjige koje odgovaraju njegovim sposobnostima, a da mu oni čitaju komplikovanije tekstove. Dete će na taj način vežbati čitanje, a pružiće mu se prilika i da obogati rečnik. „Čitajte deci“, savetuje pedagog Suzan Švarc. „Trebalo bi da im čitate svakodnevno, naročito tokom leta. Ne samo da bi ih zabavili, već i zato što je to važan deo edukativnog procesa.“
Izbor prilagodite dečjim sposobnostima
Letnja lektira ne bi smela da bude toliko laka da dete počne da se dosađuje, ali ni toliko teška da kod njega izazove frustraciju. Uspešno prelaženje prepreka (u ovom slučaju je to čitanje knjige) kod dece razvija samopouzdanje. Najbolja odlika letnje lektire je to što deci pruža priliku da steknu pozitivna iskustva – čitanje ne mora uvek da bude neprijatna obaveza.
Za preporuku se uvek možete obratiti nastavnicima. Oni su sa vašim detetom radili cele godine i najbolje znaju kakve su njegove čitalačke sposobnosti. Verovatno će vam preporučiti knjige koje je dete u stanju samostalno da savlada, ali i one nešto složenije, koje će mu pomoći da napreduje.
Nastavite sa čitanjem detetu
Sjajan način da dete upoznate sa složenijim sadržajima jeste da mu čitate naglas. Stručnjaci najčešće preporučuju roditeljima da detetu dozvole da samo čita knjige koje odgovaraju njegovim sposobnostima, a da mu oni čitaju komplikovanije tekstove. Dete će na taj način vežbati čitanje, a pružiće mu se prilika i da obogati rečnik. „Čitajte deci“, savetuje pedagog Suzan Švarc. „Trebalo bi da im čitate svakodnevno, naročito tokom leta. Ne samo da bi ih zabavili, već i zato što je to važan deo edukativnog procesa.“
Ona ističe da i audio knjige mogu pomoći deci da se otisnu u svet ozbiljnijih knjiga. Deca ih mogu slušati u svakoj prilici, a u tome im se mogu pridružiti i odrasli, što će ovo iskustvo pretvoriti u zabavu za celu porodicu. Švarc preporučuje da se audio knjige koriste za upoznavanje sa serijalima kao što je Hari Poter, jer se pokazalo da takve knjige ne mogu da prate sva deca.
Čitanje bi, ako je moguće, trebalo pretvoriti u interaktivno iskustvo. Reč je o aktivnosti koju obično obavljamo samostalno, iako naš prvi susret sa knjigama nije bio takav. „Većina dece se sa čitanjem upoznaje tako što im čitaju mama i tata, u okolnostima u kojima su okruženi su toplinom i ljubavlju“, kaže Met Kruger, direktor Centra za učenje i razvoj njujorškog Instituta „Child Mind“. „Važno je da nastavite da ih podsećate na to prvo pozitivno iskustvo.“ Zbog toga je svakodnevno čitanje deci od neprocenjivog značaja. Podrazumeva se da će vaše dete i samo čitati naglas. Možete ga zamoliti da čita mlađem bratu ili sestri, a možete čitati i naizmenično.
Kada dete čita samostalno, preporučuje se da sa njim razgovarate o onome što je pročitalo. Ono će ceniti vašu zainteresovanost, a vama će se pružiti prilika da procenite koliko je razumelo pročitani tekst. Razgovarajte o likovima i njihovim problemima, podstaknite dete da postavlja pitanja i da neke delove ponovo pročita sa vama. Razgovor će biti kvalitetniji ako i vi pročitate knjigu.
Pomozite detetu, ali ga nemojte opterećivati
Nekoj deci je potrebna dodatna pomoć kako bi veštinu čitanja održala na odgovarajućem nivou. Od nastavnika možete saznati da li je neophodno da se tokom leta koncentrišete na neku konkretnu veštinu. Možda će vam preporučiti da obratite pažnju na određene stranice neke vežbanke ili da angažujete privatnog učitelja. Ipak, ne gubite iz vida činjenicu da je leto i nemojte preterivati. Suzan Švarc smatra da su dva dvadesetominutna časa nedeljno sa privatnim nastavnikom znatno efektivnija od jedne jednočasovne sesije. Deca će se lakše koncentrisati i biti manje frustrirana.
Ako vaše dete kod kuće čita neku tešku knjigu, možete ga i sami naučiti nekim veštinama za lakše razumevanje teksta. Kada su u pitanju mlađa deca, dr Kruger preporučuje da roditelji prvo sami pročitaju knjigu, a zatim naprave kartice na kojima će biti ispisane reči koje bi dete trebalo da usvoji. Značenje reči može se naučiti i pre čitanja knjige. Roditelji zatim kartice mogu grupisati na različite načine, formirajući kraće fraze i rečenice. Ova vežba omogućava detetu da se dobro upozna sa novim rečima, pre nego što se one pojave na stranicama knjige. Kada konačno dođe vreme da se knjiga pročita, dete će raspolagati neophodnim rečnikom.
Dr Kruger takođe preporučuje da pre čitanja porazgovarate sa detetom o sadržaju teške knjige, bez obzira na njegov uzrast: „Deci se dešava da se zapetljaju u tumačenje knjige i na taj način propuste samu priču. Radnju je lakše pratiti kada već znate šta da očekujete i daleko je verovatnije da ćete posle čitanja izvući neki zaključak.“
Bilo da se odlučite za samostalne vežbe, učitelja čitanja ili neku od radionica koje nude biblioteke, najvažnije je da dete oseti da ima vašu podršku. Ako mu omogućite da se zabavi i stekne pozitivna iskustva, manje ćete brinuti o čitalačkim sposobnostima i samopouzdanju.
Autor: Rejčel Emke
Izvor: childmind.org
Prevela: Jelena Tanasković
Čitanje bi, ako je moguće, trebalo pretvoriti u interaktivno iskustvo. Reč je o aktivnosti koju obično obavljamo samostalno, iako naš prvi susret sa knjigama nije bio takav. „Većina dece se sa čitanjem upoznaje tako što im čitaju mama i tata, u okolnostima u kojima su okruženi su toplinom i ljubavlju“, kaže Met Kruger, direktor Centra za učenje i razvoj njujorškog Instituta „Child Mind“. „Važno je da nastavite da ih podsećate na to prvo pozitivno iskustvo.“ Zbog toga je svakodnevno čitanje deci od neprocenjivog značaja. Podrazumeva se da će vaše dete i samo čitati naglas. Možete ga zamoliti da čita mlađem bratu ili sestri, a možete čitati i naizmenično.
Kada dete čita samostalno, preporučuje se da sa njim razgovarate o onome što je pročitalo. Ono će ceniti vašu zainteresovanost, a vama će se pružiti prilika da procenite koliko je razumelo pročitani tekst. Razgovarajte o likovima i njihovim problemima, podstaknite dete da postavlja pitanja i da neke delove ponovo pročita sa vama. Razgovor će biti kvalitetniji ako i vi pročitate knjigu.
Pomozite detetu, ali ga nemojte opterećivati
Nekoj deci je potrebna dodatna pomoć kako bi veštinu čitanja održala na odgovarajućem nivou. Od nastavnika možete saznati da li je neophodno da se tokom leta koncentrišete na neku konkretnu veštinu. Možda će vam preporučiti da obratite pažnju na određene stranice neke vežbanke ili da angažujete privatnog učitelja. Ipak, ne gubite iz vida činjenicu da je leto i nemojte preterivati. Suzan Švarc smatra da su dva dvadesetominutna časa nedeljno sa privatnim nastavnikom znatno efektivnija od jedne jednočasovne sesije. Deca će se lakše koncentrisati i biti manje frustrirana.
Ako vaše dete kod kuće čita neku tešku knjigu, možete ga i sami naučiti nekim veštinama za lakše razumevanje teksta. Kada su u pitanju mlađa deca, dr Kruger preporučuje da roditelji prvo sami pročitaju knjigu, a zatim naprave kartice na kojima će biti ispisane reči koje bi dete trebalo da usvoji. Značenje reči može se naučiti i pre čitanja knjige. Roditelji zatim kartice mogu grupisati na različite načine, formirajući kraće fraze i rečenice. Ova vežba omogućava detetu da se dobro upozna sa novim rečima, pre nego što se one pojave na stranicama knjige. Kada konačno dođe vreme da se knjiga pročita, dete će raspolagati neophodnim rečnikom.
Dr Kruger takođe preporučuje da pre čitanja porazgovarate sa detetom o sadržaju teške knjige, bez obzira na njegov uzrast: „Deci se dešava da se zapetljaju u tumačenje knjige i na taj način propuste samu priču. Radnju je lakše pratiti kada već znate šta da očekujete i daleko je verovatnije da ćete posle čitanja izvući neki zaključak.“
Bilo da se odlučite za samostalne vežbe, učitelja čitanja ili neku od radionica koje nude biblioteke, najvažnije je da dete oseti da ima vašu podršku. Ako mu omogućite da se zabavi i stekne pozitivna iskustva, manje ćete brinuti o čitalačkim sposobnostima i samopouzdanju.
Autor: Rejčel Emke
Izvor: childmind.org
Prevela: Jelena Tanasković
