Lako je „upecati se“ na književnost – razgovor o romanu „Biblioteka cenzora knjiga“
Tribina Laguninog književnog kluba, 134. po redu, za temu je imala roman „Biblioteka cenzora knjiga“ kuvajtske autorke Butejne el Ise, a gošća je bila prof. dr Dragana Đorđević, arabista i književni prevodilac.
Glavni junak romana je novi cenzor knjiga koji danju pročešljava knjige u državnoj kancelariji, tragajući za bilo čime što bi ih osudilo kao nepodobne za objavljivanje – za aluzijama na nastranost, neodobrenim religijama, za svakim pomenom života od pre Revolucije. Noću mu u snovima vrvi od likova književnih klasičnih dela, a u kući u kojoj živi sa ženom i ćerkom gomila spasene romane. Ova iracionalna birokratija je oblikovana u Sistem, distopijski entitet koji je posvećen pokretu za pozitivni realizam. Želja je da se iskoreni ljudska patnja tako što će se iskoreniti mašta. U ovom svetu internet više ne postoji, religija je prerađena u državno odobrene splačine, sve zgrade su sivi blokovi i svi nose drap boju – za dobrobit naroda, naravno.
Govoreći o knjizi El Ise, Dragana Đorđević je istakla da je ovo zanimljivo delo arapske književnosti: „Iako je knjiga podstaknuta i čestom pojavom cenzure u arapskim državama,
autorka je inspirisana značajnim delima svetske književnosti i radnju smešta na neko opšte mesto koje može da bude bilo koja tačka u svetu, dok vreme, iako deluje da je budućnost, jeste ono što mi živimo sada.“
Knjiga je puna aluzija na klasike, „Grka Zorbu“„Alisu u Zemlji čuda“, „1984“, „Priču o dva grada“, „Don Kihotea“ – kao i na dečje bajke o Crvenkapi, Aladinu i Pinokiju: „Nekoliko knjiga na kojima se bazira ovaj roman u kojima je autorka našla inspiraciju upravo se nalaze na listi zabranjenih knjiga koje su izbačene iz lektire u Sjedinjenim Američkim Državama“, istakla je Đorđević, kojoj se roman veoma dopao jer traži angažovano čitanje koje poziva da razmišljate o književnim delima koja „izviruju“ iz ovog teksta, o drugim temama ali i da promišljate samu književnost: „Ta jaka metafikcijska nit ide kroz ceo roman i to mi se najviše dopalo jer autorka u stvari sve vreme razmišlja o književnosti, o čitanju. Čak ima metajezički deo gde razmišlja o jeziku koji je sredstvo za iskazivanje i stvaranje, ali i za lično iskazivanje cenzora i drugih likova. Ona ovom knjigom odskače od slike koja bi se očekivala od arapske književnosti.“
Prema mišljenju Đorđević, arapska književnost, kada je reč o romanima, može da stane rame uz rame sa bilo kojim književnim stvaralaštvom na planeti: „Nažalost, ona se malo prevodi i još manje tumači književno-teorijski. Arapska književnost i orijentalne književnosti koje pripadaju Bliskom i Srednjem istoku čini se da su najizloženije sociološkom čitanju, što nije u redu jer se književnost ne čita tako.“
Redovna učesnica Laguninog književnog kluba Mira Ristivojević istakla je da joj je drago što je baš ova knjiga tema Tribine jer je drugačija od ostalih knjiga koje su obrađivane: „Ovaj roman jeste distopija, ali to je ipak jedna bajka, izmišljena priča, i divno mi je kako je autorka našla način da i sebe ubaci u ovu priču kao knjižarku i kako je povezala likove iz tog sveta sa likovima priča.“
„Junak romana se, najjednostavnije rečeno, ’upecao na čitanje’ i to je meni divno“, istakla je Dragana Đorđević i dodala: „Detinji je njegov doživljaj kad počinje da čita i da reaguje na sve to. Odjednom mu život postaje bogatiji i primećuje kako mu je žena lepa i kako vazduh lepše miriše i meni je fantastičan taj opis doživljaja koji svako ko voli da čita ima kada uzme knjigu koja mu se dopadne. Ovo mi je dragoceno zato što je on kao neka tabula raza, upecao se, i ta ljubav prema knjigama jednostavno je počela da raste.“
Na kraju razgovora Dragana Đorđević je istakla da je njoj knjiga „Biblioteka cenzora knjiga“, i pored teških mesta koje ima, kao utešni zagrljaj da neko razume šta znači ljudima koji vole književnost: „I to me je utešilo, znači da nas ima još na raznim stranama sveta i da nije sve izgubljeno.“
Naredna tribina Laguninog književnog kluba održaće se 5. juna, a biće reči o romanu „Moji drugovi“ Hišama Matara, pisca libijskog porekla sa britanskim državljanstvom. Ova knjiga je na popustu 30% do 5. juna 2026. u svim Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.
