Kunderina kruna
Ovih dana stiže nam vest iz Praga: na češkom konačno izlazi čuveni roman „Život je negde drugde“. Jedan od najznačajnijih pisaca današnjice Milan Kundera (1929) doslovno je isteran iz svoje domovine 1975, a pet godina kasnije oduzeto mu je državljanstvo. Pomenuti roman je kod nas objavljen još pre 36 godina, sve knjige su prevedene, u sabranim delima i ponaosob Kundera spada medu najčitanije i najcenjenije. Sada nam stiže njegov najnoviji roman „Praznik beznačajnosti“ (Laguna), u pouzdanom prevodu (sa francuskog) Mire Vuković i sa znalačkom studijom o celokupnom delu M. K., iz pera Aleksandra Ilića.
Kad pisac u svojoj 84. godini napiše delo virtuozne lakoće na samo stotinak stranica, sa tematskim varijacijama ključnih opsesivnih tema iz svog poluvekovnog stvaralaštva, kao u nekoj elegantnoj Bahovoj fugi, onda je to za veliko poštovanje. Primenjujući model karnevalizacije (koji je ruski teoretičar Bahtin prepoznao kod Rablea), Kundera svoje junake smešta u nekoliko ravni: pariške svakodnevice, sa njihovim emotivnim tlapnjama, ali i sa prepoznavanjem etničkih razlika. Sa pozajmicom anđela iz Šekspirove „Bure“ (Ariel i Kaliban), ali i sa zgodama velikih tirana našeg vremena (Staljin, Hruščov, Kalinjin). Ovaj završni segment je i najzabavniji, jer gospodari života i smrti igraju zločinačke menuete prerušavanja i zastrašivanja. Priča o Staljinovom odstreljivanju 24 jarebice lovačkom puškom dok one okamenjene, samoubilački, čekaju da se završi ovaj ubilački pir, crnohumorna je metafora o vremenu u kojem ništa više nije neverovatno. Izuzetna čitalačka gozba.
Autor: Milan Vlajčić
Izvor: Blic
Kad pisac u svojoj 84. godini napiše delo virtuozne lakoće na samo stotinak stranica, sa tematskim varijacijama ključnih opsesivnih tema iz svog poluvekovnog stvaralaštva, kao u nekoj elegantnoj Bahovoj fugi, onda je to za veliko poštovanje. Primenjujući model karnevalizacije (koji je ruski teoretičar Bahtin prepoznao kod Rablea), Kundera svoje junake smešta u nekoliko ravni: pariške svakodnevice, sa njihovim emotivnim tlapnjama, ali i sa prepoznavanjem etničkih razlika. Sa pozajmicom anđela iz Šekspirove „Bure“ (Ariel i Kaliban), ali i sa zgodama velikih tirana našeg vremena (Staljin, Hruščov, Kalinjin). Ovaj završni segment je i najzabavniji, jer gospodari života i smrti igraju zločinačke menuete prerušavanja i zastrašivanja. Priča o Staljinovom odstreljivanju 24 jarebice lovačkom puškom dok one okamenjene, samoubilački, čekaju da se završi ovaj ubilački pir, crnohumorna je metafora o vremenu u kojem ništa više nije neverovatno. Izuzetna čitalačka gozba.
Autor: Milan Vlajčić
Izvor: Blic
Autor: Milan Kundera
