„Kod bestselera“: Šta nam revolucionarni algoritam govori o knjigama, pripovedanju i čitanju
Džodi Arčer i Metju L. Džokers su, oslanjajući se na kompjutersku tehnologiju, sproveli lingvističku analizu stila, likova i radnji romana koji su se do sada pojavljivali na listama bestselera Njujork tajmsa.
Pre svega, oni tvrde da kompjuterski „bestselerometar“ može sa 80% preciznosti da odredi da li će se neki rukopis naći na Tajmsovoj listi najprodavanijih knjiga. Oni su svoj samoučeći program za stilsku analizu „nahranili“ sadržajem oko petsto knjiga koje su se tokom decenija pojavljivale na Tajmsovim listama. Tu su se našle knjige iz 19. veka, naučna fantastika, ljubavni romani, fantastika, kao i nešto manje uspešne e-knjige do sada nepoznatih autora. Pre nego što nam se ukazala prilika da analizu tekstova poverimo kompjuterima, bili smo primorani da se oslanjamo na instinkt izdavača i knjižara, tako da je bilo nemoguće na osnovu rukopisa nekog romana precizno predvideti njegov uspeh. Džodi Arčer i Metju Džokers su, u potrazi za što tačnijom procenom zahteva čitalačke publike, kompjuterskom algoritmu poverili analizu teksta, zapleta i tempa pripovedanja stotina knjiga. Skup ovih faktora je ono što kod čitalaca svih profila formira predstavu o uspešnom piscu. Po obavljenoj analizi, kompjuterski program je titulu najuspešnijih dodelio Danijeli Stil i Džonu Grišamu, što se u potpunosti poklapa sa dosadašnjim procenama Njujork tajmsa.
Zapanjujuća preciznost ovog programa počiva na prepoznavanju obrazaca i kombinaciji mnoštva drugih faktora. Veoma me raduje to što je danas kompjuterski program u stanju da otkrije da se iza imena Robert Galbrajt krije Dž. K. Rouling, isto kao što je u prošlosti instinkt jednog vašingtonskog knjižara otkrio da je Ričard Bahman zapravo Stiven King. Zapitala sam se, međutim, šta je zapravo to što kompjuterskoj analizi daje prednost u odnosu na vispreni um jednog iskusnog prodavca knjiga. Palo mi je na pamet i to da su uspešni romani poput „Iščezla“, „Devojka iz voza“ i „Devojka sa tetovažom zmaja“ upotrebom reči „girl“ uveli jednu vrstu trenda u imenovanju knjiga, što me je navelo da se zapitam da li će u bliskoj budućnosti savršeno izabrani naslov romana biti dovoljan da se neki anonimni autor nađe na listi najprodavanijih. Možda ćemo uskoro pročitati vest o prvom romanu čiji je autor kompjuterski program? Spisak nastao primenom algoritma dvoje američkih istraživača me nažalost nije pokolebao u uverenju da američke liste bestselera ne odgovaraju mom ukusu. Prvi naslov koji me je zainteresovao nalazi se tek na 29. mestu, a od prvih sto knjiga pročitala sam, ili bih želela da pročitam, samo dvanaest.
Ipak, ako želite da otkrijete nešto više o ukusu čitalaca ili vas zanima odgovor na pitanje da li je za bestseler potrebno poznato ime, veliki budžet ili osećaj za ono što mase žele, u knjizi ove dvojice autora ćete pronaći pregršt intersantnih podataka. Saznaćete i zašto uspeh „Pedeset nijansi sive“ nije bio potpuno neočekivan, kako je relativno nepoznati Entoni Der dospeo na listu uspešnih, ali i koje savete instruktora pisanja treba izbegavati i kako se mogu prepoznati ukusno napisane scene seksa.
Izvor: wasliestdu.de
Prevela: Jelena Tanasković
