Književni leksikon Bojana Ljubenovića

Za Bukmarker otkrivamo koje su knjige formirale Bojana Ljubenovića i učinile da postane jedan od najtiražnijih savremenih srpskih pisaca, ali i naslovi koji su mu izmamili smeh i uticali na to da i on poželi svojim čitaocima da izazove iste emocije.

Knjiga zbog koje sam se zaljubio u čitanje:

„Orlovi rano lete“ Branka Ćopića. Sećam se koliko sam uživao u avanturama te družine. I koliko sam bio srećan kada sam saznao da postoji i nastavak „Slavno vojevanje“. Po uzoru na taj roman započeo sam svoju trilogiju romanom „Tajne dedinog kofera“ i posvetio ga Ćopiću.

Knjiga zbog koje sam poželeo da postanem pisac:

„Tri čoveka u čamcu (psa da ne pominjemo)“ Džeroma K. Džeroma. Kako sam se samo smejao dok sam je čitao. Poželeo sam da svojim pisanjem i ja tako nasmejem nekoga. Ispostavilo se kroz mnogo godina da sam u tome uspeo.

Knjiga kojoj se uvek iznova vraćam:

„Travnička hronika“ i „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića. Genijalno opisano jedno vreme koje se kroz vekove uvek iznova vraća na ove prostore.

Knjiga koju ne mogu da izbacim iz glave:

„Jedan dan Ivana Denisoviča“ Aleksandra Solženjicina koja predstavlja potresan opis jednog dana osuđenika u sovjetskim gulazima. Sličan utisak imao sam i posle njegove knjige „Arhipelag Gulag“, ali i „Goli otok“ Dragoslava Mihailovića. Moja netrpeljivost prema autoritarnim režimima i vođama potiče od ovakvih knjiga.

Knjiga koja je promenila moje viđenje romana:

„Kako upokojiti vampira“ Borislava Pekića me je sve vreme čitanja držala „zaleđenim“. Znači, može i ovako, mislio sam, naizmenično zgrožen i oduševljen opisom ljudskih karaktera.

Knjiga koja je na mene ostavila najveći utisak:

U vreme kada sam tek počinjao da se ozbiljnije interesujem za čitanje bile su to „Knjiga o Milutinu“ Danka Popovića i „Čujte, Srbi!“ Arčibalda Rajsa. Kasnije je to uspelo još mnogim naslovima.

Književni junak sa kojim se identifikujem:

U mom najranijem čitalačkom stažu je to bio Šerlok Holms ser Artura Konana Dojla, a potom Holden Kolfild iz Selindžerovog romana „Lovac u žitu“. Sve sam bliži da to bude Uve iz romana „Čovek po imenu Uve“ Fredrika Bakmana (smeh).

Nezaboravna prva rečenica iz knjige:

„Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra je bio uhapšen“. Naravno, Kafkin „Proces“.

Najinteresantnije što sam naučio iz knjige:

Jednom davno otac mi je kupio „Šahovsku čitanku“ Dimitrija Bjelice. Iz te knjige sam naučio da igram šah.

Klasik koji sam nedavno pročitao prvi put:

„Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li. Priča o tome koliko jedan hrabar i pravdoljubiv čovek može da utiče na svet oko sebe.

Knjiga koja me je nasmejala:

„Čudo u Poskokovoj Dragi“ Anta Tomića i zbirka priča „Nuspojave“ Vudija Alena su urnebesno smešne i svima ih preporučujem.

Knjiga koja me je rastužila:

„Hiljadu čudesnih sunaca“ Haleda Hoseinija. Dokaz kako želja za autoritarnom vladavinom i bezumni sukobi menjaju ne samo jednu porodicu već i čitava društva.

Knjiga koju najčešće poklanjam:

„Jebo sad hiljadu dinara“ Borisa Dežulovića. Ako želite da shvatite sav besmisao i apsurdnost građanskog rata na lakši način, ovo je prava knjiga za vas.

Moj roman koji volim više od ostalih:

„Srbijo, Bog ti pomogo“ je moja knjiga koju vole svi, pa i ja. Ljudi su se zbližili sa seljakom Todorom Trajkovićem i njegovom porodicom na čudesno tople načine. A najviše cenim svoj najnoviji roman „Otac“, jer je to hrabra knjiga koje ne pretenduje da se ikome dopadne.

Izvor: časopis Bukmarker, br. 63