Kraj decembra... Kraj godine... Kraj prednovogodišnjem ludilu... Kraj čitanju knjiga? Naravno da ne! Koje smo to naslove, od 365(!) koje smo objavili tokom 2022. godine, ostavili za poslednji trenutak – bacite pogled: tri, četiri, sad! „Sedam dana za večnost“ – Mark Levi Umorni od borbe za prevlast

Emil Zola (1840–1902) veliki je francuski pisac čije delo nije izgubilo na značaju ni posle mnogo godina. Važan deo njegovog stvaralaštva pored studija, eseja i članaka čini romaneskni ciklus Rugon-Makari po dvema porodicama čiji članovi su glavni likovi romana. Prvo izdaje „Uspon Ruganovih“, a onda

U svetu dečjeg izdavaštva nikad nije jednolično, još manje je predvidljivo. Zato tokom duge godine u Maloj Laguni razotkrivamo tajne dedinih kofera, lako kažemo slon, čitamo predanja o prirodi, znamo kako da razgovaramo sa tigrom, prave golubove hranimo jer, na kraju krajeva, nismo loši momci. Iako

Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete čitati, čak mnogo vekova ranije, i prethodi svemu što sam napisao ili ću možda napisati o tom svetu. Bio m

Bora Stanković, Slobodan Selenić, Ivo Andrić, Vladan Desnica, Borislav Pekić i Đorđe Lebović, samo su neka od naših poznatih i velikih književnih imena koja su iz različitih razloga ostavili nezavršene romane iza sebe. Foto: Freepik Kao što je to često slučaj, ono što je nedovšeno privlači posebnu p

Sigurno ste čuli onu čuvenu i već izlizanu: Život piše romane. Poreklo ove izreke (kao i mnogih drugih koje su se zaprimile širom sveta) nije jasno utvrđeno iako je sasvim izvesno da je u pitanju neki pisac s izvrsnim osećajem za marketing. A problem je što dobro zvuči, ali nije tačna. Romane pišu p

Pubertetlija Oktavijan ovih dana štrajkuje i izvoljeva do besvesti šta bi mladi gospodin jeo. U njegovom psećem životu ove nedelje bio je dosta sam jer sam ja, njegova gazdarica provela neverovatnu količinu vremena zaglavljena u paklu beogradskog saobraćaja. Tri nervna sloma kasnije – sve je obavlje

Javno čitanje je praksa koja je u Dikensovo vreme smatrana „skrnavljenjem sopstvene umetnosti i poniženjem“. Međutim, to vreme je prošlo i mnogi prestižni autori danas uzdižu javno čitanje svojih dela do nivoa umetnosti, ili makar uzvišene zabave, što mora da je Dikens pretpostavljao da je moguće do