Uspešni ljudi puno čitaju. Ali ne čitaju sve i svašta. Čitaju namenski knjige zarad ličnog razvoja, sticanja znanja i postizanja uspeha.   Ako mi ne verujete, samo pogledajte ove podatke:   Voren Bafet čita između 600 i 1000 stranica dnevno,   Bil Gejts godišnje pročita 50 knjiga,   Mark Kuban čita

Britanski list Gardijan pitao je pisce koje su to knjige uticale na njih u mladosti. Zapravo, ideja je bila da se osvrnu na svoju mladalačku lektiru i da kažu šta bi promenili da mogu – koju knjigu bi čitali ranije, da su tada znali… Izdvojili smo odgovore Megi O’Farel i Dejvida Nikolsa. Megi O’Fare

Bez obzira na to da li ste voleli časove jezika i književnosti, postoji šačica književnih likova za koje smo svi čuli tokom odrastanja. Generacijama smo slušali priče o doktoru Frankenštajnu, Kvazimodu i Viniju Puu. Piscima je uvek potrebna inspiracija, i ispostavilo se da su se mnogi od njih okreta

Svi mi sanjamo, ali u većini slučajeva snovi nisu ništa više nego posledica rada naše podsvesti koja obrađuje misli i osećanja iz našeg svesnog stanja. Ipak, s vremena na vreme, kreativni pojedinci imaju živopisne snove, koji ih inspirišu da ih zabeleže i stvore velika književna dela. U nastavku je

Reč „bibliofil“, kojom se označava ljubitelj knjiga, prvi put se pojavila u štampanom izdanju 1824. godine u „Oksfordskom rečniku engleskog jezika“. Pored nje imamo i izraz „knjiški moljac“, koji je još stariji: prvi put se javlja 1580. godine. Pesnik i dramski pisac Ben Džonson je upotrebio u jedno

Iako ih danas ne viđamo često, slike na knjižnim blokovima bile su nekad najlepše ilustracije u knjizi. Bukvalno su se nalazile na ivici knjige.   Slika na knjižnom bloku zapravo je slika, naslikana ili nacrtana, koja se nalazi na zatvorenim stranama knjige. Kada su sklopljene stranice optočene zlat

Nemate sreće u ljubavi? Možda bi trebalo da posetite lokalnu knjižaru. Evo i 10 razloga zbog kojih su ljubitelji čitanja ujedno i fantastični ljubavnici. 1. Ljubitelji čitanja su pametni, a inteligencija je nedvosmisleno seksi. Činjenica je da vas čitanje čini pametnijima. Oni koji često čitaju ne s

Zašto čitamo i kakva je korist od knjiga, pitanje je staro koliko i sama pisana reč, i isto toliko zanimljivo. Galileo je smatrao da je umeće čitanja neka vrsta natprirodne moći. Za Kafku „knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama“; Karl Segan ih je smatrao „dokazom da su ljudi sposobni za