U poslednjih nekoliko decenija, roman Harper Li koji se sada već smatra klasikom „Ubiti pticu rugalicu“ ušao je u srednjoškolsku lektiru u SAD. Po romanu je snimljen film (koji se takođe danas može smatrati klasikom), a i jedan i drugi se bave rasnim predrasudama na jugu Amerike. Čak i ako ste odras

Leta 1865. odmah nakon što je počeo da piše „Zločin i kaznu“, najveći pisac svih vremena je dotakao dno života. Nakon što je postao udovac, izmučen epilepsijom, Fjodor Dostojevski (11. novembar 1821–9. februar 1881.) saterao je sam sebe u ćošak, u situaciju iz koje je bilo nemoguće da se izvuče. Nak

Hajde da grickamo brojeve, hoćemo li? Na prvom mestu, želim da započenem činjenicom da knjiga mekog poveza od 500 stranica može biti različitih veličina.   Koja je gustina papira? Koje su dimenzije stranica? Da li je reciklirani papir? Da li je premazana nečim što bi knjigu učinilo vodootpornom? Kol

Tokom druge polovine devetnaestog veka, žene su počele slobodnije da se kreću u javnosti. Bio je to novi svet – onaj koji nije bio sasvim siguran šta da radi sa ženama. Ebigejl A. Van Slik bavi se jednom neočekivanom temom javne revolucije: bibliotekama, koje su nekada imale zasebne čitaonice za žen

Ljudi se često ugledaju na poznate ličnosti. Usvajaju njihove stavove, oblače se poput njih, slušaju njihove savete. Kompanije su to odavno prepoznale i koriste taj recept tako što decenijama sponzorišu određenu osobu kako bi promovisala njihov brend što, najčešće, dovodi do uspeha. Uticaj poznatih

U poslednjih nekoliko decenija bilo je više adaptacija romana Reja Bredberija „Farenhajt 451“ – za pozorište, radio i naravno, film. Prošlo je 52 godine od poslednje filmske adaptacije, i od tada su cenzura i način čitanja (danas ne možete da spalite e-knjigu!) dobili drugo značenje. Ali teme će ost

Preko 60 godina, klasik naučne fantastike Reja Bredberija pokreće maštu, debate i pokrete otpora. Distopijska priča o čoveku koji spaljuje knjige kako bi sprečio širenje ideja – a onda shvata svoju grešku – kritikuje cenzuru na vrhuncu Hladnog rata. Roman je pun iznenađenja, kontradikcija i zabluda.

U intervjuu koji je nedavno sprovela Lisa Alardajs za Guardian, Margaret Atvud je izjavila da ona nije „prorok“ i da su „u naučnoj fantastici, sve teme su savremene“. Njoj je, ipak, „žao što je bila u pravu“. Njena izjava se najviše odnosila na Sluškinjinu priču, koja je ekranizovana u veoma hvaljen