Da sam dobila novčić kad god sam pomislila: „Volela bih kada bih mogla da provedem ceo dan čitajući“, kupila bih sebi novu policu za sve knjige koje nisam stigla još da pročitam. Ali izgleda da ne žele baš svi da im čitanje oduzima više vremena. Prošle nedelje je „Vox“ uradio recenziju „Serial Box-a

Mnogo se govori o uspostavljanju odnosa sa decom, ali to se najčešće čini na vrlo apstraktan način. Umesto da se neprestano propoveda o odgovornosti koju mladi roditelji imaju prema svojoj deci od njihovog najranijeg uzrasta, možda bi bilo korisnije da se navedu one praktične stvari koje bi roditelj

Elektronske knjige ili one koje su dostupne na internetu nikada ne mogu da nadomeste osećaj zadovoljstva, radosti i uživanja koje osećamo jedino dok čitamo štampana izdanja. Postoji još mnogo zanimljivih i luckastih činjenica o knjigama kojih možda i niste svesni.   „Najveće zadovoljstvo dolazi iz o

Posegnemo za nekim napitkom koji može da nas prodrma, ulije snagu ili zagreje ako smo neutešni zbog zastoja u radu. Ili stvaranju… Za neke je to kafa, za druge čaj.  I pošto redovno konzumiramo jedno ili drugo (a neki i jedno i drugo), prošetali smo Delfi knjižarom u potrazi za predmetima koji upotp

Istraživači su analizirali preko 1700 romana i otkrili šest tipova priča – da li se to može primeniti i na naše omiljene priče?   „Moj najlepši doprinos kulturi“, kaže romanopisac Kurt Vonegat opisujući svoj stari master rad iz antropologije, „odbijen je kao suviše jednostavan i preterano zabavan“.

Držim seminar o bajkama za brucoše i studente druge godine na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji, i uvek ih prvog dana, dok sedimo u krugu, zamolim da se predstave i navedu koja je njihova omiljena bajka. Često je to „Pepeljuga“, zatim „Džek i čarobni pasulj“, i povremeno „Petar Pan“, čime se ulazi u

Ovo je moja lična biblioteka knjiga koje su značajno uticale na stvaranje mog romana „London“. Neke sam čitao za vreme studija u Beogradu, a neke za vreme poslediplomskih studija u Londonu. Krivo mi je ponekad što sam te knjige već jednom pročitao i što pri drugom čitanju više nema onog šoka i uzbuđ

Oblik teksta je uticao na to kako, šta i zašto čitamo. Pre 2000 godina, tekstovi su pisani na svicima papirusa. Tek između drugog i trećeg veka, kodeks – povezana knjiga kakvu poznajemo – postala je uobičajena. U antičkoj Grčkoj i tokom ranog Rimskog carstva, čitanje je značilo da držite obema rukam