Sveti Avgustin je u svojim ispovestima zabeležio da se iznenadio kada je video Svetog Ambrozija Milanskog kako čita u svojoj keliji u tišini. Bilo je to u 4. veku, i u tom periodu je bilo uobičajeno čitati naglas. Interesantno je da se posle nekoliko vekova tokom kojih je čitanje bilo javni čin, vrt

Prednosti čitanja su mnogobrojne, to svi znamo: čitanje širi znanje, obogaćuje rečnik, vodi nas u istraživanje novih svetova. Međutim, ljudi su danas uvereni da nemaju vremena da se posvete knjizi. Radne obaveze, lične obaveze i vreme provedeno u krugu porodice kao da oduzimaju trenutak za predah uz

Svima nam je poznata izreka da se otrov krije u malim bocama. Ali, da li je to slučaj i sa knjigama? Istina je da je teško definisati koncept minijaturne knjige, naročito zbog toga što je različito shvatana u različitim epohama i zemljama. Većina kolekcionara je složna u mišljenju da je minijaturna

Pariz je poznat po svojoj kuhinji, modi i znamenitostima poput Ajfelove kule, ali ima i duboke korene u književnoj istoriji na koje bi trebalo da obratite pažnju prilikom sledeće posete glavnom gradu Francuske. Književni velikani poput Simon de Bovoar, Džejmsa Boldvina, F. Skota Ficdžeralda i Ernest

Ovo su mudre reči Filipa Pulmana, dobitnika nagrade „Memorijalne nagrade Astrid Lindgren” 2005. godine:   Deci su potrebne umetnost i priče, pesme i muzika, isto koliko ljubav i hrana, svež vazduh i igra. Ako dete ne nahranite, posledice se brzo primete. Ako detetu ne obezbedite svež vazduh i igru,

Čuli ste za klubove čitalaca – grupa zaljubljenika u knjige odabere neku knjigu, čitaju je i onda se sastanu kako bi razgovarali o njoj. Ali ako postoji pritisak da se pročita knjiga u datom roku i potom kaže nešto smisleno o njoj, onda to može da zvuči kao prevelik zahtev. Nova vrsta kluba čitalaca

Ako ste mislili da je njihovo jedino zaduženje da vas stišavaju u biblioteci, grdno ste se prevarili jer sledi prava poslastica. Bibliotekari iz mesta Inverkargil na Novom Zelandu učestvovali su u „potpuno neplaniranom i spontanom“ foto-snimanju, imitirajući na humorističan način naslovnicu časopisa

U poslednjim mesecima svog života, dok je živeo sirotinjski u jeftinom hotelu „Alzas“ u pariskom Latinskom kvartu, i to pod lažnim imenom Sebastijan Melmot, Oskar Vajld se družio s tada mladim Andreom Židom kome se jednom prilikom poverio: „U život sam uložio svoju genijalnost, u svoje delo samo tal