Čitanje ne mora da bude previše komplikovano. To je jedna od onih stvari koje možete raditi bilo gde i u svako doba, i u tome je prava draž. Ali postoje momenti kada želite da u potpunosti uronite u ono što čitate i da uđete u raspoloženje koje je u skladu sa atmosferom u knjizi koju čitate. Evo nek

Vampir je svojevrsni lajtmotiv savremene pop kulture i kao takav se javlja u različitim oblicima – od Alukarda, harizmatičnog potomka Drakuline loze iz igrice za PlayStation „Castlevania: Symphony of the Night“, pa sve do Edvarda, romantičnog, idealističnog ljubavnika iz serijala Sumrak. Po mnogo če

„Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način“, napisao je Tolstoj. Isto važi i za parove. Bolje reći – veze koje su loše su veoma loše, ali su svakako deo nekih od najboljih priča ikada napisanih – naročito kada se radi o potpuno izmišljenim junacima pa

Čitalačka blokada. To je nešto sa čime se treba izboriti. Barem ja to tako doživljavam. Vidim to po svom čitalačkom dnevniku. Uzeću u ruke knjigu u koju sam se totalno zaljubila i to će mi doneti neku vrstu uzbuđenja. Ali kada je budem završila, neću znati šta da čitam sledeće. Nakon te knjige ću p

Ako ste se ikada to zapitali, autor knjiga za decu Endru Makdonald izdvojio je pet razloga zbog kojih su humorističke knjige za decu sjajne. Foto: Pixabay 1. Deca vole da se smeju Koliko su vas puta deca samo zamolila da ispričate neki vic? Kladio bih se – bezbroj. Čak i ako zapravo niste i sami rod

Izvan redova polica u mnogim australijskim bibliotekama mogu se naći knjige o prastarim magičnim trikovima, eutanaziji i tajnama porodičnih istorija – ako znate šta da tražite. Foto: Pixabay Ali u Nacionalnoj biblioteci Australije (NLA), u zaključanoj prostoriji poznatoj kao „giftšrank“, leži najveć

Književnik Zoran S. Nikolić (1965), autor poznatog romana „Smrt za poneti“, na književnu scenu stupio je još sredinom 1980-ih godina kao pesnik. Od početka 1990-ih bavi se pasionirano manje poznatim kulturološkim detaljima iz prošlosti. Tih godina objavio je zapaženu monografiju „Stara Priština: Poz

Bila je 1613. godina i Robert Kar je bio zaljubljen. Zaljubio se do ušiju u mladu ženu po imenu Frensis Hauard, koju je upoznao na dvoru kralja Džejmsa. Naravno, ona je već bila udata, ali je to bio politički ugovoren brak, i ona je tvrdila da nikada nije bio konzumiran... I baš kada se umešao Kar,