„Knjiga o fotografiji“ Albaharija i Radakovića u konkurenciji za nagradu DKSG
U konkurenciji za nagradu Doma kulture „Studentski grad“ za najbolju knjigu nefikcijske proze, među pet naslova našla se i „Knjiga o fotografiji“ Davida Albaharija i Žarka Radakovića.
Kao i u prvoj zajedničkoj knjizi priča-eseja „Knjiga o muzici“, Albahari i Radaković, naizmenično razmenjujući razmišljanja o svojim ili tuđim fotografijama koje jedan drugom posvećuju, razigravaju jedinstvenu priču o svom dugogodišnjem prijateljstvu, druženju u Zemunu, o zajedničkim prijateljima, snovima i planovima. Istovremeno, pred očima čitaoca izranja povest o jednom proteklom vremenu, ostvarena i rečima i slikama, pri čemu su fotografije u knjizi samo podsetnik na zajedničke dečačke igre, na kasnije zrele umetničke i književne poduhvate, na simbole, artefakte i pejzaže jedne sasvim privatne mitologije, koja je prerasla svoje prostorne i vremenske okvire.
Nad ovim izuzetnim i slojevitim atlasom uspomena obavezno ćemo se zapitati da li su njegovim autorima fotografije poslužile kao ilustracije uz priče ili, naprotiv, kao podstrek da se rastumače, da se otkrije njihov univerzalni smisao i dokuče tajni putevi njihovog nastanka i dalekosežne posledice njihovog značenja.
Odluku o laureatu nagrade DKSG doneće žiri koji čine Vladimir Gvozden, Ana Petrov i Semezdin Mehmedinović.
Kao i u prvoj zajedničkoj knjizi priča-eseja „Knjiga o muzici“, Albahari i Radaković, naizmenično razmenjujući razmišljanja o svojim ili tuđim fotografijama koje jedan drugom posvećuju, razigravaju jedinstvenu priču o svom dugogodišnjem prijateljstvu, druženju u Zemunu, o zajedničkim prijateljima, snovima i planovima. Istovremeno, pred očima čitaoca izranja povest o jednom proteklom vremenu, ostvarena i rečima i slikama, pri čemu su fotografije u knjizi samo podsetnik na zajedničke dečačke igre, na kasnije zrele umetničke i književne poduhvate, na simbole, artefakte i pejzaže jedne sasvim privatne mitologije, koja je prerasla svoje prostorne i vremenske okvire.
Nad ovim izuzetnim i slojevitim atlasom uspomena obavezno ćemo se zapitati da li su njegovim autorima fotografije poslužile kao ilustracije uz priče ili, naprotiv, kao podstrek da se rastumače, da se otkrije njihov univerzalni smisao i dokuče tajni putevi njihovog nastanka i dalekosežne posledice njihovog značenja.
Odluku o laureatu nagrade DKSG doneće žiri koji čine Vladimir Gvozden, Ana Petrov i Semezdin Mehmedinović.
