Ketrin Mej: Prihvatanje hladnoće ublažava bol

Iako je iza nas period godine kada su dani kraći i hladniji, ni to nije razlog da se povučemo iz sveta. Engleska spisateljica Ketrin Mej ovaj period zapravo smatra za vreme preobražaja. Tokom zimske kratkodnevice posetila je Stounhendž. Putovala je na Severni pol da bi posmatrala severnu svetlost i brčkala se u Plavoj laguni. O svemu ovome ona piše u svojoj najnovijoj knjizi „Zima u nama“.

„Prezimljavanje je termin koji koristim za životni period kada smo smrznuti, bačeni na zimu, one periode kada nam tlo izmiče pod nogama iz ma kojeg razloga. To je izuzetno bolno vreme kada se osećamo izolovano i odsečeno od sveta i kad gubimo nadu. Želela sam da povežem takve događaje u svom, i u životima drugih ljudi, kako bih objasnila da su to zapravo prirodna ljudski doživljaji.“

O sopstvenoj zimi

Prvo mi se muž ozbiljno razboleo. Zatim sam se i ja razbolela. U to vreme sam i napuštala veoma dinamičan akademski posao. Baš kada sam podnela ostavku, morala sam da uzmem bolovanje jer mi je pozlilo. To je bila prava oluja.

Imala sam jake bolove u stomaku koji su se pogoršavali. Doktor me je upozorio na rak. Ispostavilo se da nemam rak i imala sam mnogo sreće. Međutim, do kraja života imaću niz crevnih i stomačnih tegoba.

O slobodi prihvatanja i prizivanja zime

Mislim da dosta bola uzrokovanog prezimljavanjem proizilazi iz našeg bežanja, jer stalno pokušavamo da ga izbegnemo ili odložimo, da ga odgodimo. To možda nije promena koju želimo, ali ona će svakako uslediti. Ukoliko prihvatimo prezimljavanje i pronađemo način da živimo s njim, podnećemo ga mnogo bolje.

O navikavanju na život sa nesanicom

Većinu života sam provela misleći da prosto loše spavam i da možda ne umem da spavam. Isprobala sam sve aplikacije i uređaje... kao i svi. Tek kada sam istraživala za knjigu, otkrila sam da smo kroz istoriju prirodno imali običaj da spavamo, probudimo se u toku noći na nekoliko sati, a zatim ponovo odemo na spavanje. Taj period u toku noći se zvao bdenje. I to čak nije bilo izborno. Ljudi i danas mogu da zapadnu u ovu karakterističnu rutinu. Naročito je zanimljivo što se u tom budnom periodu luče određeni hormoni, što je vidljivo na našoj krvnoj slici. To dovodi do nekakvog mističnog stanja uma koje je sanjalačko, duhovno, mislilačko i zapravo ga sebi uskraćujemo u savremenom svetu, kada očekujemo da odspavamo punih osam sati sna, i to posmatramo kao uspeh.

O uživanju u stvarnoj zimskoj hladnoći – kao plivanje u okeanu kada je napolju ledeno

To je jedna od mojih omiljenih zanimacija, a to radim kad god mogu. Zimske temperature mora umeju da budu jedva iznad nule i to je najbolji period godine. Mislim, fizički je bolno ući u vodu, i taj strah nikada ne nestaje. Međutim, kada ste u vodi, zapadnete u naročito stanje uma gde ste potpuno usredsređeni na ono što vam se u tom trenutku dešava u telu, i ne možete to da izbegnete. To je veliko olakšanje – jer dosta vremena provodim brinući o obavezama i stvarima koje treba da uradim. Kada plivam u ledenom moru, sve to nestane i garantujem vam da je zaista predivno.

O otopljavanju

Svaki put kada prezimljavamo, usvajamo nova saznanja o tome kako da se vratimo u svet. Učimo o svojim ukusima i izborima, o tome šta nas čini srećnim. Ne postoje laki odgovori na ova pitanja, ali mislim da nas to čini humanijim. Kada prezimljavamo, podstičemo prilagođavanje i promenu. To sam zaista naučila da radim svaki put kada stupi taj period – razmišljam kako se nešto dešava i kako ću to pažljivo posmatrati da bih shvatila šta se sledeće traži od mene.

Autor: Rejčel Martin

Izvor: npr.org

Prevod: Đorđe Radusin

Foto: © Katherine May