Kako da vežbate poput Franca Kafke
Da ste početkom prošlog veka šetali u večernjim satima Pragom, možda biste naleteli na prizor polugolog (ili potpuno golog) Franca Kafke kako besramno skakuće, proteže se i okreće na prozoru svog stana.
Približavajući se tridesetoj, Kafka je postao opsednut bildovanjem. „Moje telo je predugačko za svoju slabost“, napisao je jednom: „Na njemu nema ni trunke masnoće koja bi ugrozila blagoslovenu toplinu, očuvala unutrašnju vatru, nema sala na kome bi se duh povremeno hranio više nego što je potrebno na dnevnom nivou i time naneo štetu celini.“ Piščev doktor se složio sa ovom izjavom i 1907. godine rekao da je Kafkino telo „tanko i delikatno. Relativno je slab.“
To se ipak promenilo kada je Kafka otkrio rad Jergena Pitera Milera.
Danski fitnes guru je u to vreme spadao u najpoznatije ljude u Evropi, između ostalog i zbog toga što je skijao potpuno go. Pamflet „Moj sistem“ koji je objavio 1904. godine obećavao je da može da transformiše svako slabašno telo u grčkog boga sa samo 15 minuta vežbanja dnevno. Njegove knjige o fitnesu su prodate u milionskom broju i prevedene su na najmanje 25 jezika. Milerove metode su postale toliko popularne da mu je prezime postalo glagol – „milerovati“ je značilo „vežbati“.
Sara Vajldman je za „Slate“ pisala o „Mom sistemu“ kao nečemu što je „preteča pilatesa; pozajmljuje elemente baleta, nije vam potrebna oprema, samo posvećenost. Strogo je, ali deluje pristupačno.“ Režim se sastoji od telesnih vežbi – dodirivanje stopala, čučnjevi, podizanje nogu, korigovani sklekovi – koje se mogu izvoditi u udobnosti sopstvenog doma. Tegovi vam nisu potrebni.
Delovalo je da je knjiga napisana upravo za Kafku koji je radio težak kancelarijski posao u sedećem položaju – nekada je radio po 12 sati dnevno za osiguravajuću kompaniju. „Gradski tip kancelarijskog radnika je često tužan fenomen“, pisao je Miler: „trajno poguren, sa ramenima i kukovima ukrivo postavljenim na kancelarijsku stolicu, bled i bubuljičav.“
Pronašavši se u Milerovom opisu, Kafka je postao poput fanatika za atletske vežbe koji je ovu rutinu hvalio svakome koga je znao – čak je napisao i pismo svojoj verenici u kome je insistirao da i ona isproba metodu. (Možda vas neće iznenaditi činjenica da se nikada nisu venčali.) Dva puta dnevno bi ispred prozora besramno milerovao, ponekad potpuno bez odeće.
Potrebno je naglasiti da ova knjiga vežbanja mnoge stvari govori na pravi način. Propoveda važnost telesne snage, isiče koliko je važno da leđa budu jaka, a nudi i dobre vežbe za postizanje ovih ciljeva. Miler je takođe ponudio i neke zdravstvene savete koji se nisu često pominjali u to vreme: savetovao je ljude da umereno piju alkohol, da se hidriraju, peru zube i spavaju osam sati dnevno. Kako Vajldmanova zaključuje: „Polovina njegovih vežbi su sada standardne preporuke za pacijente sa bolom u leđima.“
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Dragan Matković
Približavajući se tridesetoj, Kafka je postao opsednut bildovanjem. „Moje telo je predugačko za svoju slabost“, napisao je jednom: „Na njemu nema ni trunke masnoće koja bi ugrozila blagoslovenu toplinu, očuvala unutrašnju vatru, nema sala na kome bi se duh povremeno hranio više nego što je potrebno na dnevnom nivou i time naneo štetu celini.“ Piščev doktor se složio sa ovom izjavom i 1907. godine rekao da je Kafkino telo „tanko i delikatno. Relativno je slab.“
To se ipak promenilo kada je Kafka otkrio rad Jergena Pitera Milera.
Danski fitnes guru je u to vreme spadao u najpoznatije ljude u Evropi, između ostalog i zbog toga što je skijao potpuno go. Pamflet „Moj sistem“ koji je objavio 1904. godine obećavao je da može da transformiše svako slabašno telo u grčkog boga sa samo 15 minuta vežbanja dnevno. Njegove knjige o fitnesu su prodate u milionskom broju i prevedene su na najmanje 25 jezika. Milerove metode su postale toliko popularne da mu je prezime postalo glagol – „milerovati“ je značilo „vežbati“.
Sara Vajldman je za „Slate“ pisala o „Mom sistemu“ kao nečemu što je „preteča pilatesa; pozajmljuje elemente baleta, nije vam potrebna oprema, samo posvećenost. Strogo je, ali deluje pristupačno.“ Režim se sastoji od telesnih vežbi – dodirivanje stopala, čučnjevi, podizanje nogu, korigovani sklekovi – koje se mogu izvoditi u udobnosti sopstvenog doma. Tegovi vam nisu potrebni.
Delovalo je da je knjiga napisana upravo za Kafku koji je radio težak kancelarijski posao u sedećem položaju – nekada je radio po 12 sati dnevno za osiguravajuću kompaniju. „Gradski tip kancelarijskog radnika je često tužan fenomen“, pisao je Miler: „trajno poguren, sa ramenima i kukovima ukrivo postavljenim na kancelarijsku stolicu, bled i bubuljičav.“
Pronašavši se u Milerovom opisu, Kafka je postao poput fanatika za atletske vežbe koji je ovu rutinu hvalio svakome koga je znao – čak je napisao i pismo svojoj verenici u kome je insistirao da i ona isproba metodu. (Možda vas neće iznenaditi činjenica da se nikada nisu venčali.) Dva puta dnevno bi ispred prozora besramno milerovao, ponekad potpuno bez odeće.
Potrebno je naglasiti da ova knjiga vežbanja mnoge stvari govori na pravi način. Propoveda važnost telesne snage, isiče koliko je važno da leđa budu jaka, a nudi i dobre vežbe za postizanje ovih ciljeva. Miler je takođe ponudio i neke zdravstvene savete koji se nisu često pominjali u to vreme: savetovao je ljude da umereno piju alkohol, da se hidriraju, peru zube i spavaju osam sati dnevno. Kako Vajldmanova zaključuje: „Polovina njegovih vežbi su sada standardne preporuke za pacijente sa bolom u leđima.“
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Dragan Matković
Autor: Franc Kafka
