Autorka najčitanijih romana na srpskom jeziku napisala je novi roman, neverovatnu priču o jednoj gorkoj romansi iz ratnog Lenjingrada koju je vešto uplela u savremene događaje. Godinu i po dana sakupljala je građu. Roman je upravo objavljen, a promocija knjige očekuje se u maju.

U Berlinu 1992, Vera Miler, uspešan advokat, poznata je po rešavanju i najzamršenijih slučajeva nestanka ljudi pre i nakon pada Berlinskog zida. U Lenjingradu 1942, Valentina Vasiljevna Nečajeva deli tešku sudbinu sa hiljadama svojih sugrađana tokom opsade Lenjingrada.

Jelena Bačič Alimpić snagom svog pripovedačkog talenta vešto prepliće priče o dve žene, dva grada i jednom zločinu.

Toliko možemo da otkrijemo budućim čitaocima njene nove knjige.

Koliko se „Kofer iz Berlina“ razlikuje od Vaših prethodnih romana, s obzirom da u njemu ima i elemenata trilera i suspensa?

Razlikuje se utoliko što je žanrovski „neopredeljen“, jer u njemu zaista ima elemenata drame, istorijskog i ljubavnog pa i detektivskog žanra. Razlikuje se i po tome što je stvaranje ove knjige pratilo jedno veoma emotivno i turbulentno putovanje kroz epohe, gradove koje sam obišla, i likove koje sam stvorila.

Putovali ste u Rusiju da biste obišli mesta koja ćete opisati u knjizi. Kako je proteklo to putovanje, gde ste bili, šta ste osećali, o čemu razmišljali?

Zbog „Kofera iz Berlina“ putovala sam i u Sankt Peterburg i u Berlin. Mahnito i besomučno sam obilazila muzeje, istorijske arhive, upijala damare ovih gradova, gledala dokumentarne filmove, pričala sa kustosima i istoričarima, „zavirivala“ u kuće koje su kasnije, u nastanku romana bile moje nadahnuće. Razmišljala sam o sudbinama i jednog i drugog naroda, o ljudima koji su preživeli strahovite patnje, o hrabrosti i čovečnosti, o zahvalnosti, i iznad svega o ljubavi koja jeste pokretač svega u našim životima, ali i nemilosrdni sudija naših sudbina.

Koji deo romana Vam je bio inspirativniji, onaj iz perioda opsade Lenjingrada, ili onaj savremeniji, nakon pada Berlinskog zida?

Ne bih ih odvajala, mogu samo da kažem da su dijametralno suprotna, potpuno suprotstavljena, ali sam ih ja, vođena verodostojnošću istorijskih podataka i svojom maštom, „uplela“ u jedan napeti, emotivni koloplet sudbina dve žene, dva grada i jednog zločina, u različitim vremenskim epohama. Ako me pitate za lični doživljaj, naravno da je Sankt Peterburg i burna istorija ovog grada kao i opsada Lenjingrada koja je bez presedana u dosadašnjoj zabeleženoj istoriji, taj koji me je potpuno fascinirao.

Osim moćne ljubavne priče, koja je Vaš zaštitni znak, šta čitaoci mogu da očekuju od ostalih narativa, kao što je istorijska pozadina?

Mnogo. U ovom romanu, mnogo. I nisam neskromna, od sujete sam milionima godina udaljena, te sam zamolila za pomoć vrsnog istoričara i prevodioca Nenada Dropulića i izvanrednu lektorku i rusistu Jelenu Vuković. Dakle, ništa nisam prepustila slučaju, jer nakon više od godinu ipo dana istraživanja građe za ovaj roman i temeljne pripreme sebi ne mogu da dozvolim grešku, kada su istorijske činjenice u pitanju. Naravno, likovi i događaji u romanu su isključivo plod moje mašte.

Nakon „Nigde nema te“, „Kazne za greh“, „Ringišpila“, „Pisma gospođe Vilme“ i ostalih romana koji su bili bestseleri, šta očekujete od nove knjige, intimno, kao njen autor? 

Očekujem i nadam se da će se dopasti čitaocima. Iako sam, ovom knjigom, pomerila lične i profesionalne granice, ostala sam prepoznatljiva po svom jezičkom stilu, a opet sam donela nešto novo, drugačije i za mene, mnogo uzbudljivije od svih dosadašnjih romana koje sam napisala. Bila bih presrećna ako čitaoci budu delili moje mišljenje i moja osećanja. 

Piše: Lj. J.
Izvor: časopis Lena