Pisac predan pisanju i poznat po minucioznom radu nad svojim rukopisima, Goran Petrović ispisao je čitavu galaksiju neobičnih likova i fantastičnih zapleta u svojim romanima i pričama, jedinstvenim u novijoj srpskoj književnosti po bogatoj leksici, svojevrsnom humoru i neiscrpnoj maštovitosti. Takav je i rukopis poslednjeg velikog romana „Palata na devet pogleda“, koji je pisac netom završio – ostalo je bilo samo, po njegovim rečima, još jedno čitanje, koje je nažalost izostalo.

„Palata“ je razgranata priča s početka 15. veka o zidanju dvora despota Stefana Lazarevića u Beogradu, koja je otvorila Petroviću mogućnosti novog poigravanja jezičkim i kontekstualnim mogućnostima, nastavljajući se koncepcijski i stilski na njegova dva romana, „Papir“ i „Ikonostas“. U još jednoj srednjovekovnoj pripovesti ovog plodnog pisca saznaćemo šta je sve prethodilo, šta ometalo i šta doprinosilo izgradnji despotovog dvora u Beogradu, ko je bio „lutajući protomajstor“ Petar, romejski graditelj palata u Konstantinopolju, Veneciji i Sirakuzi, koji je s preporukama stigao u despotovu prestonicu, kako je putovao Mediteranom venecijanskim galijama i kako je tekla izgradnja velelepne palate.

Posle ovoga romana planirano je da se objavi i poslednji naslov ovog četvoroknjižja „Čovek koji je hodao dnom mora“. Nažalost, ostali smo uskraćeni za jednu izuzetnu zamisao koju je nameravao da ostvari, za razgranati i višetomni „roman deltu“, zamišljen kao čitavo sazvežđe romana i priča – „više od deset i manje od sto“, kako je u šali govorio. Mnoge od njih, koliko je meni poznato, imao je započete ili gotovo završene, i te celine, kao i započeti delovi te velike građevine, u dogledno vreme trebalo bi da budu dostupni čitaocima i ljubiteljima Petrovićeve proze.

Laguna se sprema da u dogovoru sa naslednicama autorskih prava svakako objavi Petrovićeve „Priče o merama“, novelu „Ispod tavanice koja se ljuspa“, kao i skoro završen još jedan novi roman iz ciklusa Romana delte pod naslovom „Sneg, tragovi“.

Autor: Dejan Mihailović, urednik