Ivan Ivanji je od 14. do 20. aprila boravio u Vajmaru kao gost vlade pokrajine Tiringije povodom otvaranja nove stalne postavke u muzeju Memorijalnog centra Buhenvald.
Tim povodom održao je govor, koji je u celosti prenela nemačka televizija MDR i brojni drugi mediji. Pored ostalog rekao je:
„Za nas, koji smo poslednji koji o ovoj izložbi možemo da kažemo nešto iz sopstvenog iskustva, nikako nije svejedno šta se ovde izlaže. Međutim, ja mislim da smo mi, koje nazivaju svedocima vremena, rekli sve što smo znali. Sada je bitno šta govore i misle mladi ljudi, koji žive u sve većoj vremenskoj udaljenosti od tog zbivanja. Naježim se kad pomislim da je ova izložba otvorena za narednih deset ili dvadeset godina. Da li će Holokaust za mlade ljude biti nešto kao Tridesetogodišnji rat ili bitka između starih Germana i Rimljana u Teutoburškoj šumi? Nešto što mora da se nabuba? Ili možda čak ni to? Šta smemo da im nametnemo? Mi smo dedovi njihovih dedova. A šta mi znamo o dedovima svojih dedova?
U poslednje vreme sam, doduše, imao nekoliko susreta sa šesnaestogodišnjim i sedamnaestogodišnjim devojčicama i momcima u Nemačkoj, Austriji i Srbiji, koji su se žestoko zanimali za sve što sam mogao da im ispričam o Buhenvaldu. Imam utisak da se današnje generacije više od prethodnih interesuju za takve teme. Ne samo da žele što više da saznaju, nego i da učine nešto, da sami organizuju izložbe, scenske prikaze, snime filmove, a zahvaljujući društvenim mrežama imaju mogućnosti da lako uspostave veze sa omladincima širom celog sveta koji misle slično. Iako sam stari cinik zahvaljujući tome, porasla mi je nada da ovaj svet može da se popravi.“
Televizijska stanica „3 SAT“, zajednička za Nemačku, Austriju, Francusku i Nemačku, emitovala je opširan intervju sa Ivanom Ivanjijem o njegovom književnom stvaralaštvu posebno se osvrćući na roman „Moj lepi život u paklu“, koji je u Srbiji upravo izašao u izdanju Lagune. Ove godine na nemačkom jeziku je izašao i Ivanjijev roman „Staljinova sablja“.
Tim povodom održao je govor, koji je u celosti prenela nemačka televizija MDR i brojni drugi mediji. Pored ostalog rekao je:
„Za nas, koji smo poslednji koji o ovoj izložbi možemo da kažemo nešto iz sopstvenog iskustva, nikako nije svejedno šta se ovde izlaže. Međutim, ja mislim da smo mi, koje nazivaju svedocima vremena, rekli sve što smo znali. Sada je bitno šta govore i misle mladi ljudi, koji žive u sve većoj vremenskoj udaljenosti od tog zbivanja. Naježim se kad pomislim da je ova izložba otvorena za narednih deset ili dvadeset godina. Da li će Holokaust za mlade ljude biti nešto kao Tridesetogodišnji rat ili bitka između starih Germana i Rimljana u Teutoburškoj šumi? Nešto što mora da se nabuba? Ili možda čak ni to? Šta smemo da im nametnemo? Mi smo dedovi njihovih dedova. A šta mi znamo o dedovima svojih dedova?
U poslednje vreme sam, doduše, imao nekoliko susreta sa šesnaestogodišnjim i sedamnaestogodišnjim devojčicama i momcima u Nemačkoj, Austriji i Srbiji, koji su se žestoko zanimali za sve što sam mogao da im ispričam o Buhenvaldu. Imam utisak da se današnje generacije više od prethodnih interesuju za takve teme. Ne samo da žele što više da saznaju, nego i da učine nešto, da sami organizuju izložbe, scenske prikaze, snime filmove, a zahvaljujući društvenim mrežama imaju mogućnosti da lako uspostave veze sa omladincima širom celog sveta koji misle slično. Iako sam stari cinik zahvaljujući tome, porasla mi je nada da ovaj svet može da se popravi.“
Televizijska stanica „3 SAT“, zajednička za Nemačku, Austriju, Francusku i Nemačku, emitovala je opširan intervju sa Ivanom Ivanjijem o njegovom književnom stvaralaštvu posebno se osvrćući na roman „Moj lepi život u paklu“, koji je u Srbiji upravo izašao u izdanju Lagune. Ove godine na nemačkom jeziku je izašao i Ivanjijev roman „Staljinova sablja“.
Autor: Ivan Ivanji
