U razgovoru sa piscem, scenaristom i prevodiocem Zoranom Penevskim upoznajte se sa Ksenijom Atanasijević, našom prvom ženom filozofom, junakinjom romana „Elegija o beloj devojčici“ i sudbinom jedne intelektualke, prve žene koja je postala doktor nauka i docent u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

U žanrovskoj prozi, i na svetskom nivou, primetan je trend svojevrsne decentralizacije prostora u kojem se radnja odvija. Više nije nužno da vam glavni detektiv bude isključivo vezan za veliki grad ili metropolu. Britanski krimići već duže vreme imaju tendenciju razmeštaja junaka i radnje zbivanja d

Raskoš i lepota ogledaju se u knjizi „Ornamenti Srbije“, koju je slikarka Milica Živadinović napisala i priredila sa znanjem i ljubavlju kako bi nastavila da širi reč o tradiciji svojih predaka. Milica Živadinović još od 1999. godine živi i stvara između Beograda i Pariza. Diplomirala je na katedri

Mileva Ajnštajn je tragična ličnost, njena sudbina svjedoči o tome da i kad su muškarac i žena talentirani – ipak nisu ravnopravni, ni u odnosu ni u društvu, kaže autorka knjige „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“ Slavenka Drakulić za Nova.rs. Roman „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“ nas uvodi u unutrašnji

Moja prijateljica Emili ispričala mi je kako je jednom prilikom postavila stroge granice. U tom trenutku nisam znala da se to tako zove, ali evo šta se tačno desilo. Mačka jedne od njenih prijateljica, koju je ova obožavala, iznenada je uginula i njena prijateljica je bila neutešna. Okrenula se Emil

„Ljudi koji ne čitaju misle da se knjige pišu kao što se spremaju drva za zimu.“ Tako glasi samo jedan od više stotina zapisa iz knjige „Nikad dosta života: Danonoćni zapisi“ književnika i akademika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Mira Vuksanovića. Ova knjiga, koja je krajem aprila objavlj

Razgovaramo sa Ijanom Makgvajerom o zadovoljstvima i izazovima pisanja istorijske fikcije i njegovom romanu „Severne vode“, koji je ušao u uži izbor za nagradu Gold Crown. Roman „Severne vode“ je prilično drugačiji od vašeg prethodnog romana. Zašto ste prešli na pisanje istorijske fikcije? Nakon što

Najnoviji roman Fione Dejvis „Lavovi sa Pete avenije“ pravi je dragulj eskapizma. Kroz radnju smeštenu u Njujoršku gradsku biblioteku, koja prati dva vremenska toka, upoznajemo Loru Lajons 1913. godine čiji muž je nadzornik biblioteke (porodica živi u stanu unutar biblioteke), i njenu unuku Sejdi ko