MONITOR: Šta je razlika između prvog izdanja knjige „Titov prevodilac" iz 2005. godine i novog u izdanju „Lagune" o kome sada razgovaramo? Vi niste prije svega bili prevodilac, nego književnik. Šta ste još objavili u posljednje vrijeme i na čemu radite? IVANJI: Novo izdanje duže je za pedese

Vlada Arsić, novinar i pisac, autor je nekoliko veoma interesantnih i čitanih knjiga. Ono što ga je posebno izdvojilo u moru drugih autora je roman „Brodolom“. Istinita priča zasnovana na istorijskim činjenicama osvojila je  publiku i otopila najstrože kritičare. Tim povodom razgovarali smo sa Vlado

Nova knjiga Ivana Ivačkovića „Pisma iz Tajnog grada“ nedavno je objavljena u izdanju Lagune. Ivačkovićeve knjige već po tradiciji nailaze na odličan prijem. U pripremi mu je peto izdanje knjige „Kako smo propevali“, za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“, najveće priznanje koje se u Srbiji dodelju

Uvek sam se pribojavao bukača koji misle da sve počinje od njih, a ne znaju da je novo samo pola koraka od starog. I da nema novog ako ga ne nasloniš na staro. Imam averziju prema ljudima sklonim radikalnom ponašanju i intervencijama.   Sa prvim romanom, Via Pula ušao je u NIN-ovo finale. Ponovilo s

Roman o ljubavnom trouglu koji istražuje granice ljubavi i beskonačnost interneta. Provokativni roman novog, svežeg i autentičnog glasa savremene srpske književnosti. Na mestu gde daunloud postaje piraterija, ljubav prevara a istina – PR, dvoje ljudi traga za izlazom iz ljubavnog trougla. U tom trag

„Jedro nade“, roman nagrađivanog Laguninog autora Nikole Malovića, obilježiće, po svoj prilici 2014. godinu. Riječ je o obimnom sistemu pisanom 6 godina, koji objašnjava logiku baroka, podrazumijeva Jevreje i otkriće Amerike, a otima se tumačenju. Radnja prati Nikolu Smekiju, ambicioznog modnog indu

Pišući o nekim ljudima čija muzika mi je promenila život, čije ploče su me gradile i vaspitavale, o ljudima koji su, drugim rečima, dobrim delom krivi što sam ovakav kakav sam, pisao sam o odlasku jednog doba, koje danas postoji samo u našoj mašti i uspomenama, i nastajanju jednog novog, u kojem se

Berlin je bio poslednja diplomatska misija Andrića, iako je on bio već diplomata sa iskustvom, nestranačka ličnost, znalac nemačkog jezika i kulture, ispostavilo se, po sudu istoričara, da je imao ulogu „pogrešnog orijentira” za obaveštajne službe. Boravak Ive Andrića u Berlinu od 1939. do 1941. god