Dr Juval Noa Harari, koji je zvanje doktora istorijskih nauka stekao na Univerzitetu Oksford, a danas predaje na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu, jedan je od najpoznatijih stručnjaka  za istoriju sveta. Autor je knjige „Homo Deus: Kratka istorija sutrašnjice“. Njegova prethodna knjiga „Sapijens

„U romanu 'Veliki juriš' sam pokušao da opišem duh Prvog svetskog rata, prateći sudbinu jednog srpskog poručnika od ostrva Vida i Krfa, preko Kajmakčalana, do proboja Solunskog fronta. Istorijskoj pozadini, koju sam verno pratio, dodao sam elemente trilera, kako bih dobio jedan novi i drugač

„Niko mi nije upropastio život: ponajmanje vreme i mesto gde sam ga (do sada) proveo.“ Ovo je manje poznata rečenica Slobodana Vladušića (1973), kog Subotičanima, ali i ostalima koji prate dešavanja u našoj kulturi, ne bi trebalo posebno predstavljati. Vladušić je jedan od najznačajnijih srpskih pis

Sa čuvenim filmskim rediteljem Rajkom Grlićem razgovarali smo o njegovoj knjizi-svedočanstvu „Neispričane priče“. Kroz razgovor smo čuli još nekoliko priča koje nisu ušle u knjigu a za nju su važne. Ova izvanredna knjiga sećanja i beleški obuhvata život i stvaralaštvo sineaste, ali i mnoge dirljive

Izazovnije je pisati o istorijskim ženama jer je manje dostupnih podataka, ali na kraljevskim dvorovima bilo je pisama i diplomatskih izveštaja o njima. „Seks sa kraljevima” dokumentaristička je knjiga američke autorke Elinor Herman. Među stranicama ove knjige sakupilo se pet stotina godina preljube

„Ali, samo tijekom četiri zadnje generacije moje porodice na ovom su se prostoru dogodila tri velika rata. I ovaj zadnji, tako uredno dogovoren i spakiran, opet je i možda definitivno pokazao da su sve te generacije radile potpuno zaludan posao. Svi mogući pokušaji, sva uljuđivanja, sva moguća ‘kult

Glavni junak „Tuđina“ dolazi u Beograd pred sam kraj devedesetih, uz NATO bombardovanje koje će uvesti u slom diktature Slobodana Miloševića. Koliko je bilo teško dočarati promenu ritma i duha jednog metropolisa u trenutku kada se on možda najviše transformiše u svojoj novijoj istoriji? S te strane

Roman „Prizori budućnosti“ ima genijalnu premisu koja spaja nostalgiju za devedesetim godinama prošlog veka i Fejsbuk. Razgovarali smo sa poznatim autorima tinejdžerskih romana Džejem Ašerom i Kerolin Mekler. Kako je došlo do toga da udružite snage? Mekler: Bila sam na skupu autora za tinejdžere u N