Pisac Piter V. Bret: Epska fantastika više nije evrocentrična

Sagovornik Danasa za sebe kaže da je je odrastao redovno se hraneći romanima epske fantastike, stripovima i „Dungeons & Dragons“ igrama. Sa njim smo za vreme njegove nedavne posete Sajmu knjiga razgovarali o popularnosti epske fantastike.

Ovde ste se susreli sa svojim čitaocima, koliko se ovdašnja publika razlikuje od one koja vas prati u drugim delovima sveta?

Pošteno govoreći nisam znao šta da očekujem, jer sam prvi put u Srbiji. Teško pisac koga prevode na druge jezike može da zna koliko su njegove knjige čitane. U Sjedinjenim Američkim Državama pažljivo možete da pratite brojke i vidite kako vam se knjige prodaju, te onda znate šta vam je činiti. Kad sam došao ovde, nisam imao pojma hoće li se ljudi na potpisivanju mojih knjiga uopšte pojaviti, a onda sam se oduševio kad sam video da je došlo oko 300 čitalaca. Svi su bili izuzetno otvoreni i radoznali. Slično se ponašaju i moji fanovi u drugim zemljama. Iako nisam znao šta da očekujem, brzo sam se opustio i osetio se kao kod kuće, među svojima.

Da li „kosplej“ takmičenje koje je nedavno održano može da se posmatra kao novi vid interakcije između pisca i čitalaca?

Kosplej je postao veoma popularan u poslednjih nekoliko godina, pre svega zahvaljujući Instagramu i Komikonu, a i ljudi lakše mogu da dođu do materijala od koga će napraviti komplikovani kostim nekog lika iz svoje omiljene knjige. To je umetnička forma sama po sebi, a kada to ljudi rade zato što im se nešto sviđa, onda je to veoma lepo. Mislim da je kosplej posebna lična vrsta umetnosti. Zato ga toliko i volim. Ništa na svetu vas ne može oduševiti više od toga kad na takmičenju vidite ljude koji su obučeni u kostime junaka vaših romana koje su sami osmislili i napravili. Sa porodicom se za Noć veštica i Komikon i sami posvećujemo kospleju. Moja ćerka i devojka su u tome strastvene, pa mogu reći da cela moja porodica uživa uključujući i mene.

Zbog čega je epska fantastika koju i sami pišete toliko popularna u celom svetu?

Za mene je epska fantastika oduvek predstavljala nešto što poseduje neverovatnu moć. Prva knjiga koju sam pročitao bila je Tolkinov „Hobit“ koji se može smatrati za originalnu epsku fantastiku. Mislim da te priče govore o nečemu što se nalazi u nama samima, što želi da upamti legende iz starine i samu starinu. To nas povezuje sa mitologijom i sa našom istorijom na mnogo načina. Ali, sve donedavno, u tome je uživalo izuzetno malo ljudi. Kad sam bio mlad, čitao sam epsku fantastiku i bio sam deo tanke manjine. Tada epska fantastika nije bila toliko popularna, a ostali ljubitelji književnosti su na ovaj žanr gledali s visine, kao da je manje vredan u odnosu na druge književne žanrove. S druge strane, u poslednjih dvadesetak godina, filmovi o Gospodaru prstenova i Hariju Poteru i TV serija „Igra prestola“ približili su taj žanr jednoj celoj novoj generaciji klinaca koji su počeli da shvataju koliko je zanimljiv i šta sve tu ima. Posrećilo mi se da sam počeo s pisanjem knjiga onda kad je publika bila otvorena za takve priče. Umnogome svoj uspeh dugujem klincima kojima su se svideli filmovi iz serijala „Gospodar prstenova“ i koji su se dok su rasli pitali: „Šta bi sledeće mogao da pročitam“. Slučajno se dogodilo se da su naišli na moje knjige.

Šta vas je podstaklo da počnete da pišete epsku fantastiku?

Volim da je čitam. Inače, mislim da pisci vole da pišu ono što sami vole i da čitaju. Gutao sam epsku fantastiku, čitao sam i drugačiju književnost, ali epsku fantastiku sam oduvek voleo. Tako sam godinama otkrivao različite autore i pročitao sve što su napisali.

Kako vidite budućnost ovog žanra, ali i sebe kao pisca koji ga piše?

Vidimo da se tržište epske fantastike širi i na određeni način razgranava. Čini mi se da je godinama bilo evrocentrično. Priče su se događale u srednjovekovnoj Evropi, likovi su predstavljali deo evropskog kulturnog nasleđa. Naravno, da je to dobro tle za neizmerno sjajne i dobre priče, ali sada vidimo i ljude iz drugih delova sveta iz različitih kultura kako u epsku fantastiku ubacuju priče iz svojih mitologija i kulturnog nasleđa koje je drugačije od evropskog.

Piše: Vladimir Matković

Izvor: Danas