Najnoviji roman Slobodana Vladušića „Omama“ ovih dana ne izbija sa književnih top-lista i iz štamparskih mašina. U toku je štampanje drugog izdanja „Omame“, samo mesec dana nakon njene pojave u knjižarama. Roman koji je možda najbolje čitati uporedo sa Crnjanskovim „Embahadama“, povod je za intervju

Stare priče su i danas važne – glasi poruka na naslovnoj strani knjige „Barbara, Kata i dva čuda jedna“ Rastislava Durmana. Knjiga je o, lako je naslutiti, onom zanemarenom običaju pričanja priča s kolena na koleno i svemu ostalom što ide uz to, a sve se dešava na salašu, između bake i unuke i guske

Peruanski dobitnik Nobelove nagrade govorio je na meksičkom Hej festivalu o svojoj najnovijoj knjizi „Pola veka sa Borhesom“, posvećenoj argentinskom piscu koji ga je potpuno očarao. Mario Vargas Ljosa je govorio o velikom Horheu Luisu Borhesu, piscu koji ga je opčinio od trenutka kada ga je prvi pu

Heder Moris, rođena je na Novom Zelandu, a sada živi u Australiji. Nekoliko godina, dok je radila u velikoj državnoj bolnici u Melburnu, studirala je i pisala scenarija, od kojih je jedan otkupio scenarista, dobitnik Oskara, iz Sjedinjenih Država. Heder je 2003. upoznala starijeg gospodina „čiju pri

Pre četiri godine sam ručala sa jednim urednikom koji je spomenuo da je Betoven bio zaljubljen u jednu od svojih učenica. Bila je to žena kojoj je veliki umetnik posvetio svoju „Mesečevu sonatu“. Urednik je mislio da bi od te priče mogao da nastane dobar roman. Foto: Lee Stern / CC BY-SA 4.0 / Wikim

„Literatura je tu da nam objasni da uvijek treba da budemo ljudi”, kaže u razgovoru za Vijesti srpski pisac Enes Halilović, koji je u organizaciji Narodne biblioteke Budva promovisao svoj nagrađivani roman „Ljudi bez grobova“. Halilović ne krije da je njegovo biće na neki način literarno, da on trag

„Kada je čuo da idem u Berlin, kod Crnjanskog, onaj bivši oficir mi je govorio: Mnogi poštuju njegov dar, ali ne poštuju njega; on sam, međutim, ne poštuje svoj dar, ali poštuje sebe. To je njegovo prokletstvo i po tome se razlikuje od ostalih umetnika. Onda mi je kazao da ga ne upoređujem sa Andrić

Toniju Parsonsu ne nedostaje samopouzdanja ili entuzijazma kada je njegov rad u pitanju i to ga prati tokom cele karijere. Njegovo javno delovanje počinje 1976. godine kada je muzičko novinarstvo nešto značilo i živeo je život ispunjen drogama i alkoholom poput rok zvezda o kojima je pisao. Počeo je