Knjiga „Nevidljiva žena i druge priče“ Slavenke Drakulić otvoreno, emotivno i upečatljivo govori o najvećem tabuu današnjice – starenju. Neminovni proces koji pogađa svakog od nas ne oprašta se lako, a u društvu koje priznaje samo vječitu mladost stari ljudi postaju nevidljivi i suvišni. Problematiz

Izraelski književnik, u čijim se novim pričama sudaraju surova realnost i detinje razumevanje stvarnosti, suočava ta dva lica istog sveta na svom igralištu i objašnjava NIN-u kako tokom igre čuva integritet mađioničara. U naslovnoj priči Poleti već jednom!, koja otvara novu zbirku izraelskog književ

Njegova dela, ali i on sam, hvaljeni su i kuđeni, a po sopstvenom priznanju „nekoliko puta bio je na Olimpu i padao s njega“, o čemu svedoči i u ovom ekskluzivnom razgovoru za Novosti. Foto: Nicolas Genin / 66ème Festival de Venise (Mostra) / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia Commons Slavni američki reditelj

Najnoviji roman Slobodana Vladušića „Omama“ ovih dana ne izbija sa književnih top-lista i iz štamparskih mašina. U toku je štampanje drugog izdanja „Omame“, samo mesec dana nakon njene pojave u knjižarama. Roman koji je možda najbolje čitati uporedo sa Crnjanskovim „Embahadama“, povod je za intervju

Stare priče su i danas važne – glasi poruka na naslovnoj strani knjige „Barbara, Kata i dva čuda jedna“ Rastislava Durmana. Knjiga je o, lako je naslutiti, onom zanemarenom običaju pričanja priča s kolena na koleno i svemu ostalom što ide uz to, a sve se dešava na salašu, između bake i unuke i guske

Peruanski dobitnik Nobelove nagrade govorio je na meksičkom Hej festivalu o svojoj najnovijoj knjizi „Pola veka sa Borhesom“, posvećenoj argentinskom piscu koji ga je potpuno očarao. Mario Vargas Ljosa je govorio o velikom Horheu Luisu Borhesu, piscu koji ga je opčinio od trenutka kada ga je prvi pu

Heder Moris, rođena je na Novom Zelandu, a sada živi u Australiji. Nekoliko godina, dok je radila u velikoj državnoj bolnici u Melburnu, studirala je i pisala scenarija, od kojih je jedan otkupio scenarista, dobitnik Oskara, iz Sjedinjenih Država. Heder je 2003. upoznala starijeg gospodina „čiju pri

Pre četiri godine sam ručala sa jednim urednikom koji je spomenuo da je Betoven bio zaljubljen u jednu od svojih učenica. Bila je to žena kojoj je veliki umetnik posvetio svoju „Mesečevu sonatu“. Urednik je mislio da bi od te priče mogao da nastane dobar roman. Foto: Lee Stern / CC BY-SA 4.0 / Wikim