Intervju – Jelena Bačić-Alimpić: Nadam se da se nikada neću vratiti novinarstvu

Nekadašnja novinarka, a sada najčitanija domaća spisateljica Jelena Bačić Alimpić, nakon tri bestseler romana, krajem prošle godine odlučila je da publici ponudi svoju prvu trilogiju koja nosi naziv „Kazna za greh“. Prvi roman „Noć kada su došli svatovi“ za kratko vreme oborio je mnoge rekorde prodaje i čitanosti, a kako publika ne bi dugo čekala na nastavak intrigantne vojvođanske priče s početka dvadesetog veka, autorka je odlučila da uskoro objavi nastavak. Tako će roman „Knjiga uspomena“ već 9. februara biti u knjižarama, dok će se Jelena sa beogradskom publikom družiti na Dan zaljubljenih.

Šta čitaoce očekuje u drugom nastavku trilogije „Kazna za greh“?

– Drugi deo trilogije nosi naziv „Knjiga uspomena“ i u njoj se nastavlja priča o sudbini dve porodice s početka dvadesetog veka, a pre svega glavnih likova, grofovskog sina Mihajla i Emilije, kćerke sluškinje i kovača. Ovog puta radnja se dešava paralelno u Austrougarskoj, pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, i na imanju grofa Ercega. Ovaj roman obiluje sećanjima i veoma je emotivan, a ima i nešto drugačiju žanrovsku notu jer opisuje mnoge istorijske okolnosti. Mnogo toga intrigantnog se krije između korica, ali to sada ne mogu da otkrivam.

Roman „Noć kada su došli svatovi“ oborio je rekorde prodaje. Jeste li se iznenadili tako dobrim reakcijama?

– Ne samo da su moja očekivanja prevaziđena, i pored toga što su prethodne tri knjige bili bestseleri, već mi stvarno nije bilo na pameti da će roman postaviti nove rekorde u čitanosti i prodaji. Najviše me raduje to što na svakodnevnom nivou dobijam toliko dobrih i lepih mišljenja čitalaca kakva nisam dobijala, osim možda za „Ringišpil“ koji je i danas veoma popularan. Ispostavilo se da je ta ravničarska emocija koju sam delimično dotakla u „Ringišpilu“, a ovde prenela, nešto što čitaoci veoma vole i rado prihvataju.

Gde nalazite inspiraciju za knjige?

– Moja porodica i prijatelji već dobro znaju da mi se često dese trenuci kada mi samo dođu ideje i to se dešava u različitim okolnostima, od onih kada smo na putovanju do onih kada se probudim usred noći. Mislim da time ne upravljam ja nego neko drugi.

Da li kada pišete knjigu prvestveno težite da zadovoljite sopstvene kriterijume ili postoje ljudi čije vam je mišljenje podjednako bitno?

– Pre svega nikada ne pišem na silu i svi moji znaju da kada mi se ne piše, to i ne radim. Iza svake emocije i svake rečenice u svojim knjigama stojim, a mislim da to ne bi bio slučaj kada bih pisala i onda kada nisam inspirisana. S druge strane, imam svog urednika i to mi mnogo znači jer ja ne mogu da imam otklon prema svom delu kao što to može da ima profesionalac koji čita rukopis bez predrasuda. Ali najvažnije mi je mišljenje mog supruga koji svaki moj rukopis čita prvi. On je čovek koji se bavi pravom i ne čita belestristiku, pa je zato i moj najbolji kritičar.

Koliko vam se život promenio od kada ste posao novinara zamenili poslom spisateljice?

– U pozitivnom smislu mi se život promenio za 180 stepeni. Novi posao dao mi je osećanje velike odgovornosti, ali i ogromne slobode, i ja se nadam da me život neće naterati da se vratim onome što sam napustila.

Da li je u vašem slučaju nekada istinita izreka „jednom novinar, uvek novinar“?

– Da, ali to su situacije koje nemaju veze sa pisanjem. Više od 80 posto svetskih pisaca bestselera bivši su novinari i sigurno je da novinarstvo pomaže kada se otisnete u jedan tako neizvestan i kreativan posao kao što je pisanje. Ali dok pišem, imam samo književnu percepciju sveta. S druge strane, kada pratim dnevno-politička dešavanja, odmah proradi novinar u meni i mislim da će uvek biti tako.

Poznato je da ste po želji vašeg pokojnog oca napisali prvu knjigu „Ringišpil“. Smatrate li da je on zaslužan za to što danas živite jedan novi život?

– Sasvim sam sigurna u to. On je mnogih stvari bio svestan pre mene i osećao je da je ovo moj poziv i nešto što je trebalo mnogo ranije da uradim. Ali ja verujem da za sve postoji vreme, da prosto nije slučajno to što sam morala da provedem tolike godine u novinarstvu i da bih mogla da se bavim onim za šta sam se, u kranjoj liniji, i školovala. 

Autor: Ivana Nikolić

Izvor: Hello! lifestyle