U nedelju, 22. jula, u okviru 25. Barskog ljetopisa održano je veče posvećeno stvaralaštvu Igora Marojevića. Po procenama organizatora, bilo je prisustno 200 do 250 ljudi. Uvodno slovo o autoru održala je urednica književnog programa festivala Mila Čordašević. Između ostalog, ona je rekla da je po njenom mišljenju poslednji Marojevićev roman „Majčina ruka“ njegova najbolja knjiga.
Urednik u Laguni Nenad Župac takođe se, govoreći o Marojevićevoj poetici, najviše zadržao na dotičnom delu. On je crnogorskoj publici približio istorijat recepcije „Majčine ruke“, od prvih preideoloških do poslednjih, znatno uravnoteženijih brojnih čitanja i rekao da je roman izazvao potpuno različite i brojne reakcije zato što progonom Nemaca od 1944. do 1948. godine kao jednom od svojih najbitnijih tema, „predstavlja prst u oko“.
„Ne samo da nije problem što će me neko napadati a neko hvaliti, nego je to dobro za život knjige“, rekao je Marojević. Na Župčevo pitanje kako je u „Majčinoj ruci“ spojio priču o doslovnom gubljenju nevinosti, to jest odrastanju, sa masovnim zločinima, autor je rekao da je masovni zločin nad Nemcima prikazan iz perspektive dečaka za kojeg je samo saznanje šta se dešavalo sa Švabama, pa i porodicom dveju devojaka u koje je zaljubljen, takođe jedna vrsta, samo simbolička, gubljenja nevinosti.
Publika u Baru i Crnoj Gori od svih Marojevićevih knjiga najbolje je reagovala na poslednju, barem sudeći po tome što je autor među nekoliko desetina primeraka koje je potpisao na licu mesta, najviše potpisa stavio na primerke „Majčine ruke“.
Foto: Anto Baković
