„I živeli su srećno do kraja života“ – anatomija ljubavnog romana u 9 tačaka
„Nađi pravu ljubav i živi srećno do kraja života.“ Ova rečenica predstavlja srž svih ljubavnih priča koje pronalaze svoje mesto u naslovima američkih bestselera. No, šta ona zaista znači? Koji su suštinski elementi neophodni za kreiranje jednog savršenog ljubavnog romana?
Postoji 9 ključnih komponenti koje sačinjavaju okosnicu ljubavne priče i koje jedno delo ljubavne tematike treba da sadrži u sebi. Ove komponente tvore duboku strukturu i jezgro koji, u stvari, svojim prisustvom predstavljaju prirodu romantične ljubavi. Pripovedači potom kombinuju ovih 9 elemenata u milion i jednoj varijanti priče o pravoj ljubavi, u nameri da naprave i osmisle ljubavni roman i druge proizvode kulture (filmove, TV emisije, pesme, reklame i tzv. visoku umetnost), gde ljubavna priča ima centralnu ulogu.
Ovakav način sagledavanja romanse pomaže u objašnjenju fenomena pojave velikog broja spisateljica i čitateljki, jer prikazuje kako je priča proizašla iz ženskih iskustava, interesovanja i zabrinutosti.
1. Teško je biti sam. Ljudi su društvene životinje. Pozitivne i zdrave veze jesu spone koje učvršćuju i osmišljavaju život, i posebni sastojci koji čine život vrednim življenja.
2. Ovo je svet muškaraca. U ovom svetu u kome tražimo vezu, žene često moraju da ulože truda nego muškarci. U poređenju s muškarcima, čini se da žene imaju manje moći, novca i izbora, i događa se da su žrtve povređivanja i dvostrukih standarda. Zapleti u ljubavnim romanima obrađuju probleme kao što su: ženska seksualnost, doživljaj sopstvenog tela, nasilje u porodici i seksualni napad, nisko samopouzdanje, finansijska zavisnost i mnoge druge. Vrlo često, i pored uloženog velikog truda glavne junakinje, ispostavlja se da nije dovoljno u mogućnosti da reši sopstvene probleme bez pomoći moćnog muškarca.
3. Romansa je religija ljubavi. Odgovor na ove probleme je romantična ljubav prema voljenoj osobi. U romantičnim pričama veruje se u iskupljujuću i vaskrsavajuću snagu ljubavi kao pozitivne sile koja služi za dobrobit života ljudi. Ljubav i ljubavne priče čine svet boljim mestom za život.
4. Romansa iziskuje ulaganje napora. Sukobi između glavnih likova moraju se rešiti, a prepreke – bilo da su unutrašnje ili spoljašnje – moraju biti prevaziđene, u najvećem broju slučajeva kroz veliku borbu i teškoće. Pisci govore o patnjama kroz koje prolaze njihovi junaci, o načinu na koji se bore kako bi sebi obezbedili srećnu budućnost. Otvoriti se, ogoliti svoju dušu, pokazati dom, priznati materijalno stanje i reći drugoj osobi šta nam je na srcu – težak je poduhvat.
5. Romansa uključuje rizik. Ljubav ne uspeva baš uvek. U stvari, može se dogoditi da ona slavno propadne. Priča o romansi pruža sigurnost i omogućava mnogo prostora za imaginarno ispitivanje ćudi ljubavi. Taj prostor ujedno omogućava istraživanje rizika koji su mogući u ljubavi.
6. Romansa olakšava isceljenje. Ljubav leči sve rane. Ljubav sve pobeđuje. Iako su to sve klišei, ljubav zaista daje preko potrebnu snagu za prevazilaženje mnogih životnih nedaća. Srećna romansa može pružiti poverenje, izlečiti stare rane i izgraditi otpornost. Lakše je izlaziti na kraj sa životnim izazovima kada pored sebe i na svojoj strani imate kvalitetnu osobu.
7. Romansa vodi ka odličnom seksu, posebno za žene. Ljubavni roman je sjajan za seks. Intimnost prikazana na stranicama knjige je ugodna i začinjena, te nas romansa uči tome da je seksualnost pozitivna stvar: ona povezuje, osnažuje i izjednačava partnere. U ljubavnim romanima žene su uvek seksualno zadovoljene, čak i kada takvo zadovoljstvo proizilazi iz kvalitetnog odnosa među ljubavnicima i srećnog završetka priče. Ljubav rešava problem seksualne želje, koja svojim dionizijskim udarima nepredvidive i remetilačke energije garantuje postojanost među ljubavnicima. „I only have eyes for you“, postao je refren koji pevaju ljubavnici.
8. Romansa vas čini srećnim. Od patnje realnog sveta najbolje se beži u romantičnu priču koja se srećno završava, bez obzira na to što je plod mašte. Nije nam namera da tvrdimo kako ne postoje ni ljubav ni sreća, ali ljubavne priče pripovedaju svoju realnost na mitski način. Ljubavna priča nameće stav da svaka osoba ima svoju srodnu dušu. Sreća, i to je važno zapamtiti, ne zahteva romantičnu ljubav.
9. Romansa omogućava ženama ravnopravni status. U ovome leži pravi srećan kraj za žene. Za razliku od stvarnog života i većine književnih dela, žene uvek stiču moć u tim pričama. Žene nikad ne gube u ljubavnim vezama. Ljubavna priča, delo fikcije gde je žena centralna figura, zapravo je uputstvo kako učiniti da muški svet radi za ženski.
I to je sve.
Autor: Ketrin Rouč
Izvor: signature-reads.com
