Ah, „Ric“. Grandiozni i glamurozni hotel koji je ugostio Koko Šanel, Ernesta Hemingveja i F. Skota Ficdžeralda, između ostalih. To je mesto da se vidi i da se bude viđen.

Knjiga počinje kada se par sastaje, prikazani su problemi u njihovom braku, kulturološke razlike, a kroz poglavlja koja predstavljaju različite uglove gledanja, čitaocu su predočene unutrašnje misli likova, njihove motivacije i tajne. Nekima je početak spor, ali meni se zapravo dopao takav tempo. Cenim to što me je autorka polako upoznavala sa svakim likom i sa njihovim bračnim problemima. Mislim da je ovo dobar način da se prikaže zašto su počeli da čuvaju tajne, zašto su imali pogrešno mišljenje jedno o drugom, nisu imali dobru veštinu komunikacije, i kako su time uticali jedno na drugo kroz brak, a naročito u vreme velike opasnosti. Voleli su se, ali koliko su se dobro poznavali?

Inspiracija za ovu knjigu je par iz stvarnog života i nacisti koji su koristili Ric tokom invazije, za vreme rata. Pošto nije mnogo napisano o Klodu i Blanš Ozelo iz stvarnog života, autorka je fikcionalizovala njihove živote. Uživam u knjigama o događajima i ljudima iz stvarnog života. Iako se veoma malo zna o paru na kojem su zasnovani ovi likovi, njihov doprinos „Ricu“ i ratnim naporima je, koliko-toliko, dokumentovan. Dok sam ovo čitala, nisam mogla da se ne zapitam, „da li bih ja bila toliko hrabra?“, „da li bih toliko rizikovala?“.

Uživala sam u priči koja prikazuje kako su ljudi pokazivali otpor svako na svoj način, kako su crpeli snagu i hrabrost i nudili pomoć drugima rizikujući svoj život. Knjiga je istorijska fikcija, ali i tanan prikaz braka. Ovo je knjiga o ljubavi, o hrabrosti, o bolu, o gubitku, o strahu, o ratu, o otporu i ratnim nedaćama. Knjiga je odlična za diskusiju, jer dotiče brojne teme. Priča me je očarala, a likovi su me uvukli u svoje živote.

Izvor: Goodreads
Prevod: Borivoje Dožudić