„Fric i Dobrila“ – povratnici iz Švicarske

Izdavačka kuća Laguna nedavno je objavila treće izdanje kolumni čiji su glavni likovi Fric i Dobrila i njihov sin Mate, povratnici iz Švicarske. Autor knjige je Srđan Valjarević, pjesnik i pisac iz Beograda, kojeg književni kritičari u regiji smatraju za jednog od najzanimljivijih srpskih pisaca. Njegova odlika je specifični humor.

Već nekoliko godina Srđan Valjarević redovno piše kolumne pod nazivom „Fric i Dobrila“ za list Nedeljnik. U jednom intervjuju je otkrio kako mu je scenarista Novak Novak, autor televizijske serije „Pozorište u kući“, koji je inače njegov stric, rekao da će ga sigurno kad-tad zvati neko iz novina, pa mu je predložio da smisli nešto što se može pisati u nastavcima.

Humorističke televizijske serije su bile u to vrijeme veoma popularne. Pored pomenute serije „Pozorište u kući“, izvrsna je bila i serija „Bolji život“ sa sjajnim glumcima kao što su Svetlana Bojković i Đuza Stojiljković, pa „Kamiondžije“ sa Miodragom Petrovićem Čkaljom i nezaboravnim Pavlom Vuisićem, kao i niz drugih.

Za uspjeh serije bilo je važno stvoriti uvjerljive likove koje će gledatelji prihvatiti kao realne, vezati se za njihove životne situacije i pratiti šta se s njima zbiva, a vješti scenaristi, kao što su bili Novak Novak, zatim Siniša Pavić autor serije „Bolji život“ i mnogi drugi, iz nedelje u nedelju su smišljali nove zaplete i dogodovštine.

Tako je i Srđan Valjarević počeo pisati za list Danas kolumne u kojima su glavni likovi bili Gojko i Dobrila.

Iz Švicarske u Beograd

Na početku knjige „Fric i Dobrila“, pod naslovom priče „Povratak u staru, dobru nevolju“, Valjarević objašnjava kako su se vratili u Beograd: „Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu blizu Bazela, Dobrila i Gojko i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd. Kupili su stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive. Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina.“

Od Gojka do Frica

O tome kako i zašto je Gojko promijenio ime u Fric, Valjarević je napisao slijedeće objašnjenje:

„Onda je Dobrila uzela cigaretu, zapalila je i rekla: ‘E, i to ti je u vezi s filmom. Dok smo živeli u Rajnfeldenu, video je da se u Bazelu prikazuje retrospektiva filmova Frica Langa i otišao je da gleda jedini film tog reditelja koji nije gledao’. Mate je onda uzeo cigaretu, zapalio je, pa je pitao: ‘I šta se desilo?’ Dobrila je rekla: ‘Nije ga bilo do ujutro, izgubio se, pronašla ga je policija kod starog Srednjeg mosta, sedeo je na obali i gledao u Rajnu.’ Mate je pitao: ‘I šta je rekao?’ Dobrila je odgovorila: ‘Remek-delo, remek-delo! Samo je to ponavljao. Bio je istraumiran.’ Mate je pitao: ‘A koji film je gledao.’ Dobrila je rekla Hiljadu očiju doktora Mabuzea. Pa je Mate pitao: ‘I šta je onda bilo?’ Onda je Dobrila odgovorila: ‘Posle nekog vremena je povadio sve papire i promenio ime u Fric, ja sam ga pitala što si to uradio, on mi je rekao da je bilo jeftino, a u stvari ga je proganjao taj film, eto ti cela priča.’“

Kad se dijete rodi s 10 godina…

Na predstavljanju ove knjige u okviru književnog festivala izdavačke kuće VBZ koji se održava u Rijeci Valjarević je rekao da se njihov sin Mate rodio sa deset godina. To je ona stvaralačka sloboda i humor specifičan za Beograd i tamošnje pisce, vrsne komediografe. Jer Beograd ima bogatu tradiciju kada se pominju komediografi počevši od Radoja Domanovića i njegove čuvene novele „Vođa“, pa Sterije i Branislava Nušića, čije su komedije obavezna školska lektira, pa sve do Aleksandra Popovića i Dušana Kovačevića i njihovih komedija. To je humor koji se često bazira na apsurdnim situacijama, preuveličavanju i ismijavanju, a Valjarević svoje kolumne bazira upravo na takvim neobičnim, često uvrnutim i apsurdnim situacijama u koje dospijevaju njegovi likovi. Tako čitaoci već sa osmijehom na usnama počinju čitati svaku novu kolumnu znatiželjni šta će se u njima novo dešavati, šta će pisac još izmisliti.

Pored standardnih likova, Frica i Dobrile i njihovog sina Mate, u ovim kolumnama se pojavljuje i niz pitoresknih likova kao što su profesor filozofije u penziji, komšinica frizerka, malo dete, Kinez Li – vlasnik obližnjeg restorana i neki drugi. Njihovi dijalozi su vickasti, puni humora.

Humor da se lakše podnese život

Za Valjarevića je humor, kako je jednom prilikom rekao, jedini način da čovjek stekne neku vrstu imuniteta u odnosu na ono što se događa, da ne bi poludio, jer život je, kako kaže, zapravo nepodnošljiv.

Priče o ovoj neobičnoj porodici su zapravo duhovit uvid u srpske prilike nakon raspada zajedničke zemlje, nakon rata i tranzicije. Iako se direktno ne bavi politikom, Valjarević kroz ovu povratničku porodicu često sa crnim humorom i ironijom tematizira stanje u kojem se nalazi srpsko društvo.

Kako je napisano na poleđini ove knjige „njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike grotekse i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život.“

Autori: Amir Kamber i Davor Korić

Izvor: Dojče vele