„Fenomenalno teška“ književna slagalica rešena treći put za sto godina
Književna slagalica u vidu knjige misterija o ubistvima, rešena je tek treći put u ovome veku.
Stranice knjige nisu složene po redu, tako da čitalac mora da reši zagonetku preuređivanjem redosleda stranica onako kako on misli da treba.
„Cain’s Jawbone“ je bio đavolski izum Edvarda Povisa Matersa, prvog kriptičnog pisca ukrštenih reči časopisa The Observer. Tom je prvi put objavljen 1934. godine i sadrži preko sto stranica i preko 32 miliona mogućih kombinacija potrebnih za rešavanje ubistava.
„Stranice su štampane u sasvim slučajnom i netačnom redosledu“, napisao je Povis Maters kada je knjiga prvi put objavljena. „Autor, međutim, uverava svoje čitaoce da je, iako je za njega prekasno da popravi redosled stranica, sasvim moguće ako se oni potrude i po redu slože stranice.”
Samo su dva čitaoca rešila zagonetku početkom 20. veka – gospodin S Sidni-Turner i gospodin V. S. Kenedi. Obojica su osvojila 25 funti, što je bilo puno novca tridesetih godina 20. veka.
Rešenje je zatim neko vreme bilo izgubljeno i na kraju se mislilo da je potpuno izgubljeno.
Srećom, kopija je otkrivena i poklonjena Fondaciji „Lorens Stern“ pre 3 godine, a kustos Patrik Vajldgast je još jednom pokušao da reši misteriju. Kada je uspeo da otkrije ko su ubice, knjigu je ponovo izdao Unbound, koji je ponudio nagradu od 1.000 funti svima koji zagonetku mogu da reše u roku od godinu dana.
Čitaoci su upozoreni da izazov nije „za slabiće“ i da je zagonetka „fenomenalno teška“.
Britanski pisac komedije, Džon Finmor, bio je jedan od 12 učesnika i jedini je dobio tačan odgovor, rekavši da je „Cain’s Jawbone“ „daleko najteža slagalica koju je ikada pokušao da reši“.
„Prvi put kada sam otvorio kutiju, brzo sam zaključio da nisam ni dorastao ovome, a jedini razlog zbog kog bih uopšte pokušao da je rešim jeste ako bih, zbog nekog bizarnog razloga, mesecima bio zarobljen u svom domu, da ne idem nikud i ne viđam nikog. Na nesreću, svemir me je čuo“, rekao je Finmor.
„Trebalo mi je oko četiri meseca. Nisam radio neprestano, ali sam stranice raširio na pomoćnom krevetu i svako toliko bih se zagledao u stranice, sve dok me glava ne bi zabolela. Sate sam proveo istražujući istoriju Šrezburi zatvora ili tako nečeg sličnog, menjao sam po tri stranice, pa vraćao jednu i tako u krug. Ne mogu da zamislim kako je neko ovo rešio u vreme kada nije bilo interneta.“
Finmor se, naravno, složio da rešenje slagalice ponese sa sobom u grob, kako drugima ne bi pokvario doživljaj.
Fondacija „Lorens Stern“ ima ovlašćenje da sve predate tačne odgovore koji budu predati.
Autor: Rovan Džouns
Izvor: forreadingaddicts.co.uk
Prevod: Lidija Janjić
