Evociranje uspomena na burnu 1968. godinu – održana promocija knjige „Dve Mice i Novi Beograd“ Mirjane Đurđević

Promocija nove knjige Mirjane Đurđević i završnog dela trilogije o njenoj junakinji Mici – „Dve Mice i Novi Beograd“ održana je u utorak 28. januara u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.

O romanu su, osim autorke, govorile i književna kritičarka Vladislava Gordić Petković i urednica Dubravka Dragović Šehović.

Mirjana Đurđević se romanom „Dve Mice i Novi Beograd“ vraća svojoj junakinji Mici. Ova kontroverzna predratna beogradska književnica i učiteljica mačevanja, na pragu starosti, stiče najbolju prijateljicu – koja se takođe zove Mica i ima dvanaest godina.

Njihovo druženje isprva se uglavnom vrti oko knjiga, jer devojčica neumorno čita, rado i lako piše. Dogovoriće se da napiše roman uz uredničku pomoć mnogo iskusnije Mice, koja je savetuje da na papir stavi sve što joj padne na pamet, a događaji će se već desiti sami od sebe.

I zaista, s dolaskom nadasve turbulentne 1968. godine, počinju da se dešavaju brojni preokreti, protesti i neredi, kako belosvetski tako i domaći. Zaokupljaju apsolutnu pažnju obe Mice: one starije, već umorne od istorije koju je živela, ali i izuzetno promućurnog i radoznalog deteta koje u školi krišom čita Politiku, gleda Dnevnik i pokušava da shvati društvo u kome živi.

Komentarišući povezanost početka pisanja o studentskim protestima 1968, i ovih koji se trenutno događaju na našim ulicama, Mirjana Đurđević je priznala da je ponekad uplaši koliko se stvari poklope i kao proročki ponove:

„Volela bih da mogu da pišem o nečemu što bih volela da se desi pa da to prizovem, ali ne ide to tako“, priznala je autorka.

Književna kritičarka Vladislava Gordić Petković kazala je ovom prilikom da su knjige Mirjane Đurđević pravi odgovor kada vas neko pita šta da čita.

„Mirino pisanje ostavlja trag u nama, formira nas nenametljivo, da i ne primetimo. Njeni romani su i društvena kritika, satira, ali i porodična priča protkana spasonosnom dozom humora. U ovoj urbanoj autorki sreću se Pekić, Sremac i Ćosić“, ocenila je kritičarka, dodajući da je Mica Mirin alter ego, jedna nezavisna individualka, predstavnica urbane elite koja reaguje neposredno na društvene promene oko nje.

Mirjana Đurđević je kazala da je knjiga nastajala dve godine, a da su nemili događaji i tragedije poput „Ribnikara“ i drugih uticale na to da sam proces traje duže nego što je planirala jer nije mogla da sedi kod kuće u miru i da piše.

„Oduvek sam htela ne samo da pišem o 1968. godini već i da zaista naučim o tim događajima koji su prve društveno-političke slike urezane u moje sećanje. Pamtim kako sam nakon škole, kada su nam već bile sve ocene zaključene, išla na studentske proteste i čitala plakate. Sve je trajalo oko šest dana, a meni se činilo kao meseci… Prisećajući se svega i učeći iz raznih izvora, želela sam da mala ja naučim od sada mene velike o svemu što se događalo“, objasnila je autorka.

Istraživanje je započela od 1967, proučavajući šta se sve događalo u Evropi, zatim Meksiku, gde su bile krvave demonstracije tokom kojih je ubijeno više od 300 studenata i još toliko nestalo, ali i kakve veze su naši studentski protesti imali sa Praškim prolećem, nemačkim demonstracijama i kako i sa kolikim posledicama je sve to okončano.

Urednica Dubravka Dragović Šehović ocenila je da Mirjana Đurđević kroz humor i satiru secira društvo i okolnosti u to vreme, a kroz brojne likove ovim vedrim i pedagoškim romanom uči nas kako da učimo:

„Mala i velika Mica uče jedna od druge, pomažu se i međusobno inspirišu. One postaju najbolje drugarice i njihovo prijateljstvo krase divne emocije.“

Gordić Petković je dodala da Mirini likovi imaju savršen osećaj za to šta je dobro, kreativno, a šta treba odbaciti kao neetično.

1/12

„Mala Mica izvlači veliku Micu iz letargije, depresije i monotonije koje dolaze s godinama, ali i mnogo od nje uči. Jezik kojim Mira piše je njen i voli s njim da se igra“, kazala je kritičarka, a autorka se nadovezala ističući da prepravljajući i oslobađajući jezik, pisac oslobađa i sebe i svoje delo:

„Pre svega, jezik moraš vrlo dobro da poznaješ da bi ga prepravljao kako želiš, jer ne želimo na kraju da završimo kao ćaci“, završila je u svom maniru Mirjana Đurđević, a brojna publika koja je ispoštovala dress code obukavši farmerke i tatine košulje, ispratila je promociju velikim aplauzom i širokim osmesima.