Edgar Alan Po – čovek koji je istinski poznavao svaki ljudski strah
Edgar Alan Po je jedan od najznačajnijih američkih i svetskih pisaca. Svojim izuzetnim talentom i inovativnošću otvorio je put za nove književne žanrove koji su do tada bili nepoznati široj čitalačkoj publici. Ovaj izvanredni pisac smatra se ocem horora, ali i osnivačem književnog žanra poznatijeg kao detektivska fikcija kao i čuvenih gotičkih priča. Svoje pisanje je pre svega temeljio na ljudskim strahovima, najdubljim užasima koji žive negde duboko u svakome od nas. Po je pisao o onome o čemu je druge bilo strah čak i da pomisle.
Pisanje Edgara Alana Poa postalo je simbol američke kulture koje je uticalo na dalje stvaranje književnosti, književne fantastike i filmova. Njegov uticaj se ubrzo proširio i na ostatak sveta i danas nijedan istinski zaljubljenik u žanr horora i fantastike ne može za sebe reći da to jeste a da prethodno nije pročitao bar nekoliko priča ovog maga američke književnosti.
Rođen početkom devetnaestog veka u Bostonu, u Americi, Po ubrzo ostaje bez oba biološka roditelja i usvaja ga bogati trgovac duvanom Džon Alan Ričmond koji ga je posle nekoliko godina poslao na školovanje u Englesku. Iako nikada nije zvanično usvojen Po je odlučio da u budućnosti koristi prezime svog dobrotvora Alan. Zbog razuzdanog ponašanja često je dolazio u sukob sa svojim usvojiteljem, a to je pre svega bilo zbog kockarskih dugova i neurednog načina života. Njegov život je bio buran i prepun neočekivanih obrta, da bi se posle ko zna kog neuspelog pokušaja pronalaženja posla konačno odlučuio da postane pisac. Po je svoj put pisca započeo radom u književnim časopisima gde je pisao kritike koje su ubrzo postale svuda prepoznatljive. Zbog prirode posla često je menjao gradove u kojima je živeo i stvarao. Napokon, 1845. godine objavljuje svoju najpozantiju poemu „Gavran“ koja je odmah po objavljivanju postigla veliki uspeh. Gotovo dva veka posle nastanka „Gavran“ se i dalje čita sa istim uzbuđenjem i zebnjom kao i kada je nastao. Priliku da uživaju u Poovom stvaralaštvu imaju i čitaoci Lagune koji u svim našim knjižarama mogu da pronađu luksuzno izdanje „Gavran i najbolje priče“.
U ukupno devetnaest priča sabrano je sve ono najbolje što je Po ikada naspisao. Iako mnogi čitaoci smatraju da priče ne iziskuju trud kao roman, Edgar Alan Po dokazuje suprotno. Mračno, setno i sanjivo kroz svaku priču, Po nam budi osećaj jeze i izvesnu dozu straha. Neosporni talenat i svestranost ovog pisca najbolje se vidi u ovoj zbirci gde su kroz različte priče kombinovani različiti književni žanrovi. Po se nije zanimao za obične, svakodnevne stvari, već je pisao o onostranom, opskurnom i duboko sakrivenim u svakom od nas. Na početku ove zbirke surećemo se sa pričama „Berenika“ i „Morela“ u kojima dominira smrt mladih žena. Poznavaoci piščevog lika i dela ovo objašnjavaju preranim gubitkom njegove mlađane supruge koja je preminula od tuberkuloze. Pišući o smrti mladih žena on im odaje počast za njihov ovezemaljski život. Da nije samo smrt glavni subjekt Poovog interesovanja saznajemo kroz druge priče u kojima on piše o mentalnim bolestima koje su u vreme njegovog stvaranja bile tabu tema, ali i o načinu na koji su tretirani ljudi koji su imali bilo koji znak mentalnog oboljenja. Takođe, alkoholizam od koga je i sam bolovao je tema možda i najpotresnije i najmračnije priče „Crni mačak“. Ukoliko govorimo o detektivskom žanru, čiji je Po idejni tvorac, čutajući priče „Ubistva u ulici Morg“ i „Slučaj Mari Rože“ otkrićemo da je ovaj pisac imao sopstvenu racionalizaciju i ugao gledanja koji su takođe povezani sa neobičnim pojavama i učenjima, a uz pomoć koje je rešavao zločine. Edgar Alan Po se pored onostranog veoma interesovao i za nauku i njen progres. On se pre svega zanimao za svemir i kosmologiju, pa je u svom eseju „Eureka“ objavio teoriju koja je zapravo bila preteča teorije velikog praska (Big Bang Theory), a u čijem su smeru naučnici krenuli gotovo vek kasnije. Za vreme života ovog slavnog pisca, izdavaštvo u Americi nije najbolje funkcionisalo, ali Po je bio pisac koji je isključivo živeo od svog talenta.
Iako o životu ovog američkog pisca znamo skoro sve, o smrti ne znamo gotovo ništa. Njegova smrt je ostala obavijena velom misterije do danas. Pronađen kako besciljno luta ulicama Baltimora u stanju potpune izgubljenosti, Po je svega nekoliko dana kasnije preminuo u bolnici, u četrdesetoj godini života. Uzrok smrti nikada nije otkriven, ali se pretpostavlja da bi mogao biti kolera, infarkt, ubistvo ili samoubistvo. Najneobičnije je to da je sva medicinska dokumentacija zajedno sa smrtovnicom i uzrokom smrti nestala i da nikada nije pronađena. Da život posle smrti kao i posthumna slava traju mnogo duže od života koji smo proveli na zemlji, potvrđuje i činjenica da je Edgar Alan Po jedini pisac na svetu koji ima tajanstvenog posetioca na grobu koji mu svake godine za njegov rođendan ostavlja konjak i ruže. Ova neobična tradicija je započeta 1949. godine i traje do danas.
Autor: Maja Zuber
Rođen početkom devetnaestog veka u Bostonu, u Americi, Po ubrzo ostaje bez oba biološka roditelja i usvaja ga bogati trgovac duvanom Džon Alan Ričmond koji ga je posle nekoliko godina poslao na školovanje u Englesku. Iako nikada nije zvanično usvojen Po je odlučio da u budućnosti koristi prezime svog dobrotvora Alan. Zbog razuzdanog ponašanja često je dolazio u sukob sa svojim usvojiteljem, a to je pre svega bilo zbog kockarskih dugova i neurednog načina života. Njegov život je bio buran i prepun neočekivanih obrta, da bi se posle ko zna kog neuspelog pokušaja pronalaženja posla konačno odlučuio da postane pisac. Po je svoj put pisca započeo radom u književnim časopisima gde je pisao kritike koje su ubrzo postale svuda prepoznatljive. Zbog prirode posla često je menjao gradove u kojima je živeo i stvarao. Napokon, 1845. godine objavljuje svoju najpozantiju poemu „Gavran“ koja je odmah po objavljivanju postigla veliki uspeh. Gotovo dva veka posle nastanka „Gavran“ se i dalje čita sa istim uzbuđenjem i zebnjom kao i kada je nastao. Priliku da uživaju u Poovom stvaralaštvu imaju i čitaoci Lagune koji u svim našim knjižarama mogu da pronađu luksuzno izdanje „Gavran i najbolje priče“.
U ukupno devetnaest priča sabrano je sve ono najbolje što je Po ikada naspisao. Iako mnogi čitaoci smatraju da priče ne iziskuju trud kao roman, Edgar Alan Po dokazuje suprotno. Mračno, setno i sanjivo kroz svaku priču, Po nam budi osećaj jeze i izvesnu dozu straha. Neosporni talenat i svestranost ovog pisca najbolje se vidi u ovoj zbirci gde su kroz različte priče kombinovani različiti književni žanrovi. Po se nije zanimao za obične, svakodnevne stvari, već je pisao o onostranom, opskurnom i duboko sakrivenim u svakom od nas. Na početku ove zbirke surećemo se sa pričama „Berenika“ i „Morela“ u kojima dominira smrt mladih žena. Poznavaoci piščevog lika i dela ovo objašnjavaju preranim gubitkom njegove mlađane supruge koja je preminula od tuberkuloze. Pišući o smrti mladih žena on im odaje počast za njihov ovezemaljski život. Da nije samo smrt glavni subjekt Poovog interesovanja saznajemo kroz druge priče u kojima on piše o mentalnim bolestima koje su u vreme njegovog stvaranja bile tabu tema, ali i o načinu na koji su tretirani ljudi koji su imali bilo koji znak mentalnog oboljenja. Takođe, alkoholizam od koga je i sam bolovao je tema možda i najpotresnije i najmračnije priče „Crni mačak“. Ukoliko govorimo o detektivskom žanru, čiji je Po idejni tvorac, čutajući priče „Ubistva u ulici Morg“ i „Slučaj Mari Rože“ otkrićemo da je ovaj pisac imao sopstvenu racionalizaciju i ugao gledanja koji su takođe povezani sa neobičnim pojavama i učenjima, a uz pomoć koje je rešavao zločine. Edgar Alan Po se pored onostranog veoma interesovao i za nauku i njen progres. On se pre svega zanimao za svemir i kosmologiju, pa je u svom eseju „Eureka“ objavio teoriju koja je zapravo bila preteča teorije velikog praska (Big Bang Theory), a u čijem su smeru naučnici krenuli gotovo vek kasnije. Za vreme života ovog slavnog pisca, izdavaštvo u Americi nije najbolje funkcionisalo, ali Po je bio pisac koji je isključivo živeo od svog talenta.
Iako o životu ovog američkog pisca znamo skoro sve, o smrti ne znamo gotovo ništa. Njegova smrt je ostala obavijena velom misterije do danas. Pronađen kako besciljno luta ulicama Baltimora u stanju potpune izgubljenosti, Po je svega nekoliko dana kasnije preminuo u bolnici, u četrdesetoj godini života. Uzrok smrti nikada nije otkriven, ali se pretpostavlja da bi mogao biti kolera, infarkt, ubistvo ili samoubistvo. Najneobičnije je to da je sva medicinska dokumentacija zajedno sa smrtovnicom i uzrokom smrti nestala i da nikada nije pronađena. Da život posle smrti kao i posthumna slava traju mnogo duže od života koji smo proveli na zemlji, potvrđuje i činjenica da je Edgar Alan Po jedini pisac na svetu koji ima tajanstvenog posetioca na grobu koji mu svake godine za njegov rođendan ostavlja konjak i ruže. Ova neobična tradicija je započeta 1949. godine i traje do danas.
Autor: Maja Zuber
