Porodica, ideologija i kraj jedne epohe – o romanu „Dani umiruće svetlosti“ na Laguninom književnom klubu
Roman „Dani umiruće svetlosti“ nemačkog pisca Ojgena Rugea bio je tema 132. tribine Laguninog književnog kluba na kome je govorila Dragana Kovačević, novinarka i književna kritičarka.
Ovaj svetski bestseler ovenčan priznanjima „Alfred Deblin“, „Aspekte“ i Nemačkom književnom nagradom Frankfurtskog sajma knjiga, jedan je od najznačajnijih savremenih nemačkih romana o istoriji Istočne Nemačke i često se poredi sa velikim porodičnim romanima evropske tradicije jer kroz jednu porodicu prikazuje čitav politički i istorijski sistem.
Roman „Dani umiruće svetlosti“ prati četiri generacije jedne nemačke komunističke porodice čiji se životi prepliću sa istorijom Nemačke Demokratske Republike. Kroz fragmentarne epizode koje vode od posleratnog idealizma do raspada države 1989. godine, roman pokazuje kako se revolucionarna vera starije generacije postepeno pretvara u sumnju, razočaranje i distancu kod njihove dece i unuka. Porodično okupljanje povodom devedesetog rođendana starog revolucionara, neposredno pred pad Berlinskog zida, postaje simboličan trenutak u kojem se istovremeno završava jedna porodična epoha i jedna istorijska iluzija.
Dragana Kovačević ističe da je Ruge počeo kao dramski pisac i da se to primećuje u ovoj knjizi: „Ima mnogo dijaloga, veoma dobrih likova, nema praznog prostora, tekst je sabijen.“
Svetsku slavu Ruge je stekao upravo ovim romanom i od tog trenutka posvećuje se pisanju knjiga proze: „Dosta piše u žanru autofikcije, koji je popularan u poslednje vreme, što je slučaj i sa ovim romanom, samo što je uvek na granici između fikcije i autofikcije. Neverovatno je da kada upletete svoju ličnu priču sa vremenom u kome se sve to dešava, dobijete ’jak’ roman. Ruge je hteo da progovori o ljudima i ljudskim naravima. Naravno, okvir romanu daje istorijski period i zemlja u kojoj se radnja odvija, i ovo jeste i politički roman, ali pre svega priča o porodici.“
Prema Draganinim rečima, „među junacima ima mnogo nesporazuma u komunikaciji. Pokazano je kako su ljudi ideološki različito razmišljali, iako su svi bili u istoj porodici komunista, ali su se neki razočarali u ideju komunizma, a neki su ostali vernici do kraja. I ta promena perspektive i vremenski skokovi nam pokazuju da naracija pisca ide u tom ključu da čitaocu donese i humor, i ironiju, i tragičnost“.
Govoreći o liku Aleksandra, za koga se može reći da je imao sve uslove za lagodan život, Dragana smatra da mu je „falila sloboda. Porodica ga je gušila i on je hteo da se otrgne od porodice, vremena i svega što se dešava u Istočnoj Nemačkoj. Imamo u stvari jednu priču o verovanju u utopiju, utopiju socijalizma. I onda kada vidite da ta utopija nestaje, to je strašan lom u ljudima. Vi ste verovali u nešto pogrešno sve vreme. Aleksandar upravo zato odlazi jer nije bio vernik komunizma, iako je njegova cela porodica to bila i on se zbog toga oseća krivim.“
Tribini o romanu „Dani umiruće svetlosti“ prisustvovala je doktorantkinja na Tehničkom univerzitetu u Berlinu Lara Đelević, koja je istakla da se podeljenost između zapadnog i istočnog dela Nemačke oseća i danas: „Građani istočne Nemačke ne veruju u taj surovi kapitalizam kakav je stvarno u Nemačkoj. Zapadni Nemci vole da veruju, ne svi, naravno, da ako si na ulici, sâm si kriv što si na ulici, a istočni Nemac to nikada ne bi rekao, zato što veruje da država treba da pomogne svakome i da je bolje da neko nema mnogo, već da većina ima najosnovnije. Ima dosta podela i mnogo razočaranja. Ima i starijih ljudi koji su živeli u DDR-u i koji su stvarno verovali u taj sistem. I danas zapadni Nemci istočne Nemce gledaju sa visine i to je nešto što i dalje pravi taj jaz zašto je sad, na primer, istočna Nemačka dosta desničarska jer oni žele da pripadaju nekoj ideologiji, kakva god da je, koja ih ujedinjuje, ali ona je opet pogrešna. Veliki jaz u Nemačkoj, posebno sad sa ovom desnicom, koja sve više i više bukti.“
Pisac, scenarista i prevodilac s ruskog Ojgen Ruge rođen je 1954. u Sosvi na Uralu u Sovjetskom Savezu. Sin je istoričara iz Nemačke Demokratske Republike Volfganga Rugea, koga je sovjetska vlast deportovala u logor na Severnom Uralu broj 239. Njegova majka bila je Ruskinja i služila je kao kaplar u Crvenoj armiji tokom Drugog svetskog rata. Kada je imao dve godine, Ruge se sa roditeljima vratio iz Sovjetskog Saveza u NDR. Njegova prva drama, adaptacija „Zločina i kazne“, izvedena je tek nakon njegovog prebega iz NDR-a u pozorištu u Lajpcigu. Godine 2011. debitovao je kao romanopisac delom „Dani umiruće svetlosti“. Roman je doživeo ogroman uspeh, osvojio najvažniju književnu nagradu u Nemačkoj – Nemačku nagradu za književnost, bio najprodavaniji nemački roman te godine, s više od milion prodatih primeraka, i preveden na 31 jezik.
Naredna tribina Laguninog književnog kluba biće održana 3. aprila, a biće reči o romanu „Sazdani od krivice“ bugarske autorke Joane Elmi. Ova knjiga je na popustu 30% do 3. aprila 2026. u svim Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.
