Džinovsko drvo monoteizma: Vladeta Janković: „Mitovi i legende: judaizam, hrišćanstvo, islam“
Šesto izdanje hit knjige plasirano je u Laguni, prethodnih pet u Srpskoj književnoj zadruzi. Pred nama je svojevrsni udžbenik iz opšte kulture i istorije civilizacije koji popravlja ono što obrazovni sistem propušta i previđa, uporno ignoriše, koji se bavi svetim knjigama monoteističkih religija – Biblijom i Kuranom.
Ovo je knjiga koju bi trebalo da ima svaka bolja kućna biblioteka. Proistekla iz televizijskog serijala osamdesetih godina, u Dečjoj redakciji Televizije Beograd, koju je vodila Lola Vlatković, kasnije Donka Špiček. Na pristupa čan način pokazuje da su judaizam, hrišćanstvo i islam nastali u podneblju azijskog kontinenta, između Sredozemnog, Crvenog, Arapskog mora i Persijskog zaliva, iznad Indijskog okeana, kao u kakvom idiličnom gnezdu, kolevci naroda, vera, civilizacija, pesnika…
Kada se autor budućeg serijala – pritisnut uslovljavanjem bezličnih TV cenzora da može da javno govori o religiji jedino ukoliko zadrži fasadu naslova „Mitovi i legende“, koji je automatski shvaćen kao govor o nečemu izmišljenom, izmaštanom, nerealnom i neistinitom, uzdrman ideološkom ucenom uputio na Hilandar, onde je sreo starca Nikanora. Od njega je dobio eksplicitan odgovor na svoje dileme da li uopšte da stvara televizijsku emisiju ako njenim nazivom vređa osećanja vernika. Starac ga je mirno saslušao i posavetovao da nastavi putem kojim je krenuo i, doslovno izrekao: „Ono što je u posudi važnije je od onoga što na njoj piše“. Sadržaj je važniji od etikete. U ateističko vreme, pričati o religiji, bogu, svetim mestima, bilo je prilično avangardno. I potrebno.
Tolika dela inspirisana su motivima iz svetih knjiga. Saramago, Tomas Man, Dostojevski, Dante, Mikelanđelo, Leonardo, Rafaelo, Ticijan, Hijeronimus Boš, Direr, veliki književnici, slikari, te kompozitori klasične muzike – njihove simfonije, pasije, oratorijumi, koncerti i rekvijemi – ali i režiseri, crtači stripova, koreografi, multimedijalni umetnici nadahnjivali su se nepresušnim temama svetih spisa.
„Mitovi i legende“ pokazaće vam razliku između Starog i Novog zaveta, između Biblije i Kurana, mitove o stvaranju sveta, drevne i moderne kosmogonije, izgnanstvo iz raja, kako je Kain ubio Avelja, šta znači obeležje Kainovim znakom… Koliko je starozavetni Noje živeo godina, ko je Metuzalem… Šta je Vavilonska kula i ima li ona sličnosti sa sedmospratnim ziguratima. Kakvi su mitovi o Potopu drevnih naroda. Kako se zvao sumerski Noje iz „Epa o Gilgamešu“. Koje je ime jevrejskog boga.
Priču o praocu Avramu, koji je ugostio trojicu neznanaca, putnika namernika, oslikao je proslavljeni ikonopisac Andrej Rubljov kao „Gostoljublje Avramovo“. Potom su opisani žrtvovanje Isakovo, Jakovljeve lestve i borba s bogom. Značenje reči Izrailj. Josifovo tumačenje faraonovog sna o sedam debelih i sedam mršavih krava, legenda o Samsonu i Dalili. Naučnici misle da je Samson, sudeći po etimologiji njegovog imena, zaostatak mitološkog bića iz Sunčevog kulta.
Apokrifne priče o Juditi, Toviji i Suzani možda će vas inspirisati u bezizlaznim situacijama i predstojećim životnim burama. Psalmi cara Davida i mudrosti Solomonove tu su da vam pruže nadu, utehu i pouku.
U kakvom su srodstvu car David i car Solomon, ko su ljubavnici iz „Pesme nad pesmama“, šta sadrži „Knjiga propovednikova“ i kakav poredak stvari i odnos boga i čoveka nagoveštava „Knjiga o Jovu“. Remek-delo Starog zaveta u kojem se čovekova sudbina poredi sa zrnom peska u moru podjednako je mračna strašna i divna.
Kako autor ove knjige navodi, „povest o ljubavi Zala i Rudabe jedna je od najlepših persijskih legendi“, koju natkriljuje i štiti čudesna ptica Simurg. Sudba junaka Rustema i Suhraba, njihov megdan sličan borbi slonova i sukobu titana, u stvari je tragična povest o susretu oca i sina. U pogrešno vreme na pogrešnom mestu.
Muhamedanske bajke iz „Hiljadu i jedne noći“, koje caru Šahrijaru priča mudra i hrabra Šeherezada odlažući umešnim i napetim pripovedanjem svoje pogubljenje. Misteriozna sudbina miljenika Haruna el Rašida, Džafara, njegovog najboljeg prijatelja, i Abasah, njegove prelepe, omiljene sestre, te avanture Sinbada Moreplovca, njih sedam na broju…
Jedno je sigurno, tri velike svetske religije potiču iz istog korena, one su grane jednog drveta, mada među njima postoje razlike. Znate li koje su parabole Hristove i kakva je bila beseda na gori? Šta je Muhamed ispričao svojim sledbenicima na planini Arafatu? I ko je on? Čovek, anđeo, prorok, bog? Razlika između hrišćanstva i islama je u verovanju muslimana da je bog jedan, dok hrišćani veruju u Svetu trojicu.
Da li znate da je najkrupnija razlika između judaizma i hrišćanstva baš u ličnosti mesije? Po hrišćanima mesija je Isus iz Nazareta, dok Jevreji još uvek očekuju cara na zemlji.
Stari zavet ima mnoštvo autora, Novi zavet nekolicinu, a Kuran jednog – Muhameda, kome se bog direktno obraćao, kao i Mojsiju.
Autor: Silvana Hadži Đokić
Izvor: ekspres.net
