Dženet Maklaud Troter o romanu „Smaragdna afera“: Istorija kao nepresušan izvor priča
Upoznajte Dženet Maklaud Troter, autorku koja već decenijama piše upečatljive istorijske romane, spajajući porodično nasleđe, ličnu imaginaciju i bogatu dokumentarnu građu. U ovom intervjuu ona govori o svojim književnim počecima, putevima koji su je vodili kroz različite žanrove i trajnoj privrženosti pričama smeštenim u prošlost. Otkriva nam i šta je pokreće u pisanju, kako nastaju njeni romani i zašto su joj sećanja, istorija i porodične uspomene nepresušan izvor nadahnuća.
Da li biste, za početak, mogli da nam kažete nešto više o sebi?
Pišem i objavljujem svoja dela još od 1985. godine, dakle već više od trideset godina (razgovor je vođen 2020. godine, prim. ured.). Potičem iz velike porodice Maklaudovih, deca su mi sada već odrasli ljudi, a nedavno sam postala i ponosna baka. Suprug i ja živimo na relaciji između Nortamberlenda i ostrva Skaj.
Šta Vas je podstaklo da počnete da se bavite pisanjem?
Pre nego što sam se rodila, jedna Ciganka je došla pred kuću mojih roditelja i rekla mojoj majci da će roditi ćerku koja će postati spisateljica, tako da verujem da mi je bilo suđeno! Priče pišem otkad sam naučila da držim olovku u ruci. Mama je meni i mojoj četvorici braće čitala naglas dok smo bili mali, a tata je bio nastavnik istorije i izvrstan pripovedač, tako da su se moja ljubav prema istoriji i pričama rodile još u najranijem detinjstvu.
Možete li nam reći nešto o svojim prvim koracima u svetu izdavaštva?
Prvi radovi su mi objavljeni sredinom osamdesetih godina u stripovima za tinejdžere Patches i Blue Jeans, koje je izdavala kuća DC Thomson. Osmišljavala sam tekst koji je išao u „oblačiće“!
Nakon toga počeli su da objavljuju moje kratke priče u časopisima za tinejdžere i žene. Godine 1989. objavljena su moja prva dva romana – jedan za tinejdžere i jedan škotski istorijski roman. Međutim, obe izdavačke kuće vrlo brzo su odustale od objavljivanja tih žanrova, pa sam morala da se oprobam u nečem drugom.
Tada sam počela da pišem regionalne istorijske sage i to je išlo veoma dobro punih petnaest godina, sve dok moj izdavač nije procenio da su sage izašle iz mode. Ipak, nisam odustala. Počela sam sama da objavljujem svoja dela i bila među prvim piscima čije su se knjige pojavile u elektronskom formatu. To me je dovelo do saradnje sa izdavačkom kućom Lake Union, ogrankom Amazon Publishinga, i danas pišem istorijske romane čija se radnja odvija u Britaniji i Indiji, poput onih o plantažama čaja.
Pisanje tih knjiga pričinjava mi veliko zadovoljstvo jer je moja porodica snažno povezana sa Indijom: moji baka i deka napustili su Edinburg kako bi tamo živeli i radili od 1920-ih do 1950-ih. Koristila sam njihove stare dnevnike, pisma i amaterske filmske snimke kao autentičnu podlogu za svoje priče.
U najkraćim crtama, o čemu govori Vaša najnovija knjiga „Smaragdna afera“?
Na kraju Prvog svetskog rata dve prijateljice Esmi i Lidija napuštaju Škotsku kako bi započele nove živote u Indiji – jedna kao medicinska sestra u divljini nadomak severozapadne granice, a druga kao supruga vlasnika glamuroznog hotela „Radž“ u Ravalpindiju. Priča prati njihove živote i ljubavi usred nemira, plemenskih ratova i napetosti koja tinja iza blistave spoljašnjosti hotelskog života, dok njihova odanost i prijateljstvo prolaze kroz najveća iskušenja.
Kako ste došli na ideju za naslov knjige?
Ideja nije bila moja – osmislio ga je moj urednik!
Kako ste proslavili izazak knjige iz štampe?
Knjiga je objavljena prvog januara, tako da sam radila sve ono što inače radim svakog 1. januara – kupala sam se u moru kod ostrva Skaj! To nam je porodična tradicija. Posle toga odigrali smo brzinski jednu fudbalsku utakmicu, da se ugrejemo, a zatim nastavili novogodišnje slavlje u krugu porodice i prijatelja.
Da li trenutno radite na nečem novom?
Trenutno radim na korekturi drugog dela serijala o hotelu „Radž“, koji nosi naslov The Sapphire Child. U narednom romanu pratimo hotel i njegove vlasnike tokom tridesetih godina i Drugog svetskog rata, tako da se zaista mnogo toga dešava. Glavna junakinja je Stela Diboa, ćerka upravnika hotela, a radnja se odvija i u Indiji i u Škotskoj.
Koja Vam je omiljena knjiga koju ste pročitali u proteklih nekoliko meseci? Možete navesti i tri, ako Vam je teško da izdvojite samo jednu.
Knjiga koja je na mene ostavila najjači utisak je „Sva svetlost koju ne vidimo“ Entonija Dora. U tom romanu pratimo slepu Francuskinju i nemačko siroče u periodu pre i tokom Drugog svetskog rata. Njihovi svetovi su izuzetno živopisno dočarani. Knjiga je prelepo napisana, a radnja toliko napeta da vas prosto tera da gutate stranice samo da biste saznali sudbinu glavnih likova.
Šta trenutno čitate?
Trenutno sam na polovini knjige Christmas Days Dženet Vinterson, zbirke prilično neobičnih kratkih priča između kojih su umetnuti recepti koji i sami nose neku svoju priču! Za sada zaista uživam u njoj.
Koju biste knjigu poneli sa sobom na pusto ostrvo?
„Doktor Živago“ Borisa Pasternaka. Obožavam tu epsku istorijsku priču još otkako sam kao mala pogledala ekranizaciju Dejvida Lina. Mnogo godina kasnije, kada sam pročitala roman, shvatila sam da se u njemu krije mnogo više nego što film može da obuhvati. Film, doduše, sjajno prenosi njegovu suštinu, a u njemu igra i prelepi Omar Šarif!
Da li postoji knjiga koju biste voleli da vidite na velikom platnu? I koga biste voleli da vidite u glavnim ulogama?
Nadam se da ćete mi progledati kroz prste i dopustiti da izaberem sopstveni roman – „Kći plantažera čaja“. Već sam zamislila Ejdana Ternera u glavnoj ulozi, kao mladog plantažera, i Čarlsa Densa kao ostarlog dobrotvora iz Njukasla. Još nisam odlučila koja bi glumica mogla da igra glavnu junakinju Klarisu – spremna sam da nekoj mladoj glumici ponudim ulogu koja bi joj mogla doneti svetsku slavu!
Kako čitaoci mogu da Vas prate ili stupe u kontakt s Vama putem društvenih mreža?
Možete me pratiti i kontaktirati sa mnom preko mog sajta, kao i putem bloga. Možete potražiti i moju Fejsbuk stranicu.
I za kraj, kada biste mogli da budete lik iz bilo koje knjige koju ste pročitali, koga biste izabrali i zbog čega?
Bila bih Meri Popins – zamislite samo kako bi bilo zabavno putovati svetom pomoću kišobrana koji ne zagađuje okolinu, spakovati sve što vam je potrebno u jednu malu putnu torbu i imati pristup raznim čarobnim svetovima!
Autor: Džoana
Izvor: portobellobookblog.com
Prevod: Kristijan Vekonj
