Delfi Kutak je pročitao: „Nisam kriva“
Hana Rajs najbolji je neuropsihijatar u zemlji. Dodeljen joj je slučaj trenutno najozloglašenijeg kriminalca, Sare Poter. Sara je ubila dvoje ljudi i osuđena je na 110 godina zatvora, a Hana treba da da svoju psihijatrijsku procenu. Nešto što je za nju trebalo biti rutinski slučaj, poljuljaće njen svet i promeniti joj život iz korena.
Nešto totalno drugačije od Jelene Bačić Alimpić, ali taaaako dobro. Knjiga se ne ispušta iz ruku. Bukvalno sam je „progutala“ za jedno veče. Brza radnja, zanimljivi likovi, dobra doza misterije... učinili su da u čitanju uživam i emocionalno me skroz uvukli. Strepela sam, lomila prste, smejala se, navijala, poželela da nekoga zadavim golim rukama...
Kao mali slušali smo bajke u kojima su junaci bili zle veštice, čudovišta, zmajevi... Nažalost, nisu oni ostali samo u bajkama. Najgora čudovišta su upravo među nama. Izgledaju poput svakog drugog čoveka, često puta i vrlo priznati i cenjeni u društvu, a monstrumi najgore vrste.
Porodica bi trebal da bude sigurna luka, mesto za beg i spokoj. Trebalo bi...
Ovo je priča o predatorima najgore vrste, o izdaji, nasilju, gubitku, ali i o ljubavi, prijateljstvu, pružanju ruke i dobijanju pomoći od neočekivanih ljudi. O svetlu koje zasija na kraju dugog, mračnog tunela.
Koliko zaista poznajemo one sa kojima živimo? A možda u dubini srca ipak i znamo ko su, osećamo, ali ne želimo da priznamo, ne želimo da menjamo svoj mali „savršeni“ svet.
Ovo je priča koja pokazuje da koliko god svet postao izopačen, još uvek ima dobrih ljudi, voljnih da preuzmu rizik zarad istine, pravde... Hana, ta divna žena koju život nije mazio, i pored sve svoje stručnosti neće uspeti da se emocionalno ne uplete, da ostane hladne glave i srca. Doneće životnu odluku koju mnogi možda neće razumeti, ali na kojoj joj se samo može pružiti ruka za ogromnu ljudskost i veliko srce.
Dve totalno različite, ali jake, hrabre žene, povezaće jedna zajednička nit, učiniti ih saučesnicama u bolu, ali i u ogromnoj ljubavi. I dok god je mnogo Hana na ovom svetu, ima nade... ima...
Autor: Anita Savić
Izvor: Delfi Kutak
Nešto totalno drugačije od Jelene Bačić Alimpić, ali taaaako dobro. Knjiga se ne ispušta iz ruku. Bukvalno sam je „progutala“ za jedno veče. Brza radnja, zanimljivi likovi, dobra doza misterije... učinili su da u čitanju uživam i emocionalno me skroz uvukli. Strepela sam, lomila prste, smejala se, navijala, poželela da nekoga zadavim golim rukama...
Kao mali slušali smo bajke u kojima su junaci bili zle veštice, čudovišta, zmajevi... Nažalost, nisu oni ostali samo u bajkama. Najgora čudovišta su upravo među nama. Izgledaju poput svakog drugog čoveka, često puta i vrlo priznati i cenjeni u društvu, a monstrumi najgore vrste.
Porodica bi trebal da bude sigurna luka, mesto za beg i spokoj. Trebalo bi...
Ovo je priča o predatorima najgore vrste, o izdaji, nasilju, gubitku, ali i o ljubavi, prijateljstvu, pružanju ruke i dobijanju pomoći od neočekivanih ljudi. O svetlu koje zasija na kraju dugog, mračnog tunela.
Koliko zaista poznajemo one sa kojima živimo? A možda u dubini srca ipak i znamo ko su, osećamo, ali ne želimo da priznamo, ne želimo da menjamo svoj mali „savršeni“ svet.
Ovo je priča koja pokazuje da koliko god svet postao izopačen, još uvek ima dobrih ljudi, voljnih da preuzmu rizik zarad istine, pravde... Hana, ta divna žena koju život nije mazio, i pored sve svoje stručnosti neće uspeti da se emocionalno ne uplete, da ostane hladne glave i srca. Doneće životnu odluku koju mnogi možda neće razumeti, ali na kojoj joj se samo može pružiti ruka za ogromnu ljudskost i veliko srce.
Dve totalno različite, ali jake, hrabre žene, povezaće jedna zajednička nit, učiniti ih saučesnicama u bolu, ali i u ogromnoj ljubavi. I dok god je mnogo Hana na ovom svetu, ima nade... ima...
Autor: Anita Savić
Izvor: Delfi Kutak
