Dejan Stojiljković o novom romanu „Dorćolski rekvijem“

Kako se i zašto beogradski privatni detektiv Saša Malavrazić upoznaje sa Nemanjom Lukićem, junakom iz „Konstantinovog raskršća“ i „Serafima“, koje misterije donosi dorćolski lagum, gde se kriju slovenski bogovi, čega ima u organizaciji „Zavod za istraživanje Onostranog“, otkriva se u „Dorćolskom rekvijemu“, novoj knjizi Dejana Stojiljkovića. On otkriva da u novom romanu ima i kriminalnih klanova, korumpiranih političara, društvenog taloga svake vrste, tajkuna i lokalnih šerifa.

Nakon završetka romana „Serafim“ pred čitaocima će se ponovo naći zagonetni oficir i besmrtnik Nemanja Lukić koji se u Beogradu sreće sa privatnim detektivom Sašom Malavrazićem.

„Beogradski privatni detektiv Saša Malavrazić dobija zadatak da pronađe muzičara koji je nestao bez traga. Ispostavlja se da je zadatak dobio direktno od Nemanje Lukića i da je ključ za sve misteriozna kuća na Kosančićevom vencu, za koju se vezuju jezive urbane legende. Priča je pomalo na tragu Lavkrafta i Stivena Kinga i stripova kao što su ’Dilan Dog’ i ’Helblejzer’ ali, naravno, ima autentični domaći šmek jer se dešava u Srbiji, zemlji večite tranzicije, i čitaoci će svakako prepoznati mnoge momente iz naše ne baš vesele stvarnosti u kojoj smo zarobljeni već više od trideset godina, kao u nekoj grotesknoj vremenskoj petlji“, kaže Dejan Stojiljković.

Nemanja je iskusan čovek, star preko jednog veka, pa je video i doživeo svašta, priča Stojiljković, tako da je bilo zanimljivo praviti paralele između Srbije u kojoj je živeo ranije i ove sada.

„U ’Serafimu’ zato ima dosta referenci na tadašnju društveno-političku situaciju pa sada čitalac može napraviti paralelu između, recimo, Stojadinovićeve države i ove danas. Istorija je cikličan proces i to se najbolje vidi na Balkanu. Nemanja je uvek u centru događanja, a ponekad je i sam tvorac nekih istorijskih procesa. Tako da u novom romanu ima svačega, od misterije dorćolskih laguma i slovenskih bogova koji se kriju među nama, preko kriminalnih klanova, korumpiranih političara, društvenog taloga svake vrste, tajkuna i lokalnih šerifa“, dodaje.

Jedan segment radnje se događa u selu pored Vlasotinca gde se grade mini-hidroelektrane, priča Dejan Stojiljković, dok se drugi bavi slučajevima spontanog sagorevanja koji su se zaista dešavali kod nas i nikad nisu objašnjeni.

„Čitaoci će saznati još zanimljivih detalja o organizaciji „Zavod za istraživanje Onostranog“, a pretpostavljam da će biti dosta nagađanja koji od likova podseća na neke poznate ličnosti iz stvarnog života“, kaže.

Saša Malavrazić je taj koji pripoveda priču.

„Njegov doživljaj sveta i života, cinizam, uvrnuti smisao za humor, daju jedan potpuno drugačiji ton celoj knjizi. Uzore za takav lik nalazio sam u kriminalističkoj literaturi, on je malo kao glavni junak ’Palpa’ Bukovskog ili, recimo, junak čuvenog romana ’Sva siročad Bruklina’ Džonatana Litema. Dakle, oštećen čovek koji je s vremenom razvio odbrambeni mehanizam kako bi preživeo rizike i posledice posla kojim se bavi, ali i pomenutu srpsku i balkansku tranziciju kojoj nema kraja ni konca. Zamislite Pavla Vuisića u ulozi Filipa Marloua, to bi otprilike bilo to. Takav lik savršeno funkcioniše kao potpuna kontra elegantnom, harizmatičnom i besmrtnom Nemanji Lukiću i njihova dinamika je to što ’drži’ roman“, dodaje Stojiljković.

Nemanja Lukić, koga je publika upoznala u bestseleru „Konstantinovo raskršće“, vraća se u Niš samo nakratko.

„Nisam hteo mnogo da ’trošim’ Niš jer će maltene kompletni roman ’Konstantinovo raskršće 2: Uspon Serafima’ da se događa u Nišu i okolini“, kaže Stojiljković.

„Dorćolski rekvijem“ će se pojaviti u izdanju Lagune početkom juna, dodaje poznati pisac, a tu nije kraj planovima.

„Prva sezona televizijske serije ’Konstantinovo raskršće’ trebalo bi da se emituje do kraja ove godine. Sem kod nas, biće i velike internacionalne distribucije. Pošto se lagano stvorila svojevrsna franšiza, biće još knjiga o Nemanji, sem pomenutog direktnog nastavka, biće i jedan krosover između Nemanje i Mustafe Golubića koji će se zvati ’Bande Beograda’. Ali pre svega toga planiram da se vratim započetom serijalu o kosovskim junacima, dugoočekivani roman ’Učitelj mačevanja’ se uveliko piše, problem je samo što se rukopis malo oteo kontroli i što će, umesto jedne, biti dve knjige, tj, dva toma“, kaže Stojiljković.

„Uspon Serafima“ će biti objavljen tek nakon emitovanja prve sezone „Konstantinovog raskršća“.

„Aktuelni su i prevodi: ’Raskršće’ je otkupljeno za tursko tržište, ’Kainov ožiljak’ bi ove godine trebalo da izađe u Francuskoj, dok je, bar meni, veoma intrigantna činjenica da je jedna kuća iz Saudijske Arabije otkupila prava za ’Serafima’. Biće i dosta prevoda na engleski, namenjenih anglosaksonskom tržištu, prvo ide zbirka priča, a onda redom romani ’Duge noći i crne zastave’, ’Znamenje anđela’, ’Olujni bedem’ i ’Zvezda nad prazninom’“, otkriva pisac.

Podsetimo, „Serafim“ je bio u užem izboru za najbolji triler regiona.

Autor: Ljubica Jocić

Izvor: Južne vesti