Dejan Stojiljković: Danilo Kiš kao ubica vampira

Posle "Kainovog ožiljka" još jedan roman mladog pisca Dejana Stojiljkovića dobija pozorišnu verziju. Ovoga puta reč je o knjizi "Duge noći i crne zastave" koja će se naći na programu smederevskog festivala "Teatar u Tvrđavi".

O romanima koji se igraju, pisanju i još ponečemu Stojiljković govori za „Naše novine":

- Pošto me dosta pritiskaju svi živi, najavljujem nastavak romana "Duge noći i crne zastave" i kako sam obećao zvaće se "Olujni bedem" i sigurno izlazi 2016. godine. U međuvremenu 6. jula je premijera predstave "Duge noći i crne zastave" u Smederevu, pa ko ne može da sačeka neka uživa u novom čitanju - kaže Stojiljković na početku razgovora.

Kako ste zadovoljni predstavom "Kainov ožiljak"?

- Najviše sam zadovoljan glumačkom ekipom Šabačkog pozorišta, naročito Vladimirom Milojevićem, koji igra Andrića. Dao je onakvog Andrića kakvog smo ga zamišljali Vladimir Kecmanović i ja, suzdržanog, polupasivnog, zgroženog nad nacizmom. Žao mi je što predstava nije otišla na „Sterijino pozorje". Verujem da će predstava da ima lep život, a voleo bih i da gostuje u Nišu, da je vide u Beogradu.

Pobegao sam iz novinarstva

Za sebe ste jednom rekli da ste bivši novinar?

- Sebe pre svega doživljavam kao pripovedača, ali bio sam u novinarstvu više od deset godina i jeo sam taj hljeb, težak je to posao, gotovo rudarski i hvala bogu pobegao sam u pisce.

Iskustvo u novinarstvu mnogo pomaže, imamo primere Ernesta Hemingveja, Mome Kapora, pa jednog od mojih omiljenih pisaca Hantera Tompsona koji svedoče da je tu dosta veza. U poslednje vreme sam kolumnista i na to se svodi moj dodir sa novinarstvom. Uvek sam bolje prolazio kada sam imao ženskog urednika, urednice su uvek bile visprenije, dalekovidnije od urednika i znale da iz mene izvuku 110 odsto.

Učestvovali ste i na Festivalu epske fantastike...

- Zbog romana "Duge noći i crne zastave" koji počinje prvom rečenicom kojom počinje i film "Gospodar prstenova". On ima reference na Tolkina i Džordža Martina, a još više na pisce koji su se oprobali u žanru epske fantastike poput Stivena Kinga i Nila Gejmena. Na sajtu mog izdavača osvanuo je komentar čitaoca koji je analizirao roman "Duge noći i crne zastave". Po njegovom mišljenju Obilić je Boromir, Kosančić Aragorn, Toplica je Legolas, a bitka za Pirot, bitka za Helmov ponor. Ispade da je moja knjiga rip-of "Gospodara prstenova", iako se zasniva na mitovima, legendama i istorijskim događajima koji su nastali vekovima ranije. U „Letopisu Matice srpske" pojavila se ozbiljna kritika profesora sa Filološkog fakulteta u Nišu koji je uporedio "Duge noći i crne zastave" sa "Ilijadom" i "Odisejom"... I sam Tolkin, koji je osnivač savremene epske fantastike, koristio je biblijske mitove, Homera i grčku mitologiju, čak i našu srpsku mitologiju. On je voleo Srbe, govorio i čitao srpski. Zato me svrstavaju u pisce epske fantastike, iako ja sebe ne guram u određene okvire.

Šta sledeće spremate?

- Treba da mi izađe nova zbirka "Kišni psi", po pesmi "Rain Dogs" Toma Vejtsa, a u njoj je i priča koja se tako zove. U knjizi su četiri pripovetke i dve novele, a biće objavljena u junu. Mislim da će priča koja u njoj izlazi premijerno izazvati mnoge kontroverze. Pripada žanru alternativne istorije i govori o Danilu Kišu koji je, u stvari, ubica vampira i koji sedamdesetih godina ide kroz Beograd ubija ih, seče im glave. Priča je metaforična, pomalo basarijanska, čak se Basara pojavljuje u jednom trenutku. To je moja posveta Danilu Kišu, koji je otelotvorio taj princip superherojštine kod nas i bio beskompromisan. Priča "Kišni psi" pak govori o budućnosti, Srbiji koja je poplavljena i čiji je glavni grad Niš. Nju sam napisao za jednu grčku antologiju još pre tri-četiri godine, pre ovih poplava i pre "Beograda na vodi". Na vlasti je diktator i vojna hunta, kažu da je to nešto kao srpski "Blejd raner".

Autor: Olivera Stojimirović

Izvor: republikasrpska.pressonline.rs