Da li je slušanje audio knjiga podjednako dobro kao i čitanje knjiga? Evo šta kažu stručnjaci
Čak i za ljude koji vole knjige, pronalaženje prilike za čitanje može biti izazov. Mnogi se, onda, uzdaju u audio knjige, zgodnu alternativu staromodnom – čitanju. Možete slušati najsvežije bestselere dok putujete ili sređujete kuću.
Ali da li je slušanje knjige zaista isto kao i čitanje?
„Volim da slušam audio knjige, ali uvek sam ih doživljavala kao varanje“, kaže Bet Rogovski, vanredni profesor sa Blumsberg Univerziteta u Pensilvaniji.
Zato je profesorka Rogorovski odlučila da sprovede istraživanje. Jedna grupa ispitanika u njenoj studiji iz 2016. godine slušala je odeljke „Nesalomivih“, istorijsko štivo o Drugom svetskom ratu autorke Laure Hilenbrend, dok je druga grupa čitala iste delove knjige u elektronskom formatu.
Uključila je treću grupu koja je i čitala i slušala istovremeno.
Nakon toga, svi su učestvovali u testu koji je određivao razumevanje teksta. „Nismo pronašli značajne razlike u razumevanju između čitanja, slušanja ili čitanja i slušanja istovremeno“, kaže Rogorovski.
Jedan poen za audio knjige? Možda. Ali su ispitanici profesorke Rogorovski koristili elektronske čitače, a ne štampana izdanja, a postoje izvesni dokazi o tome da čitanje na ekranu umanjuje sposobnost učenja i razumevanja ukoliko ga poredimo sa štampanim tekstom. Stoga je moguće da bi njena studija – da je uključila fizičke knjige – možda dala drugačije rezultate.
„Volim da slušam audio knjige, ali uvek sam ih doživljavala kao varanje“, kaže Bet Rogovski, vanredni profesor sa Blumsberg Univerziteta u Pensilvaniji.
Zato je profesorka Rogorovski odlučila da sprovede istraživanje. Jedna grupa ispitanika u njenoj studiji iz 2016. godine slušala je odeljke „Nesalomivih“, istorijsko štivo o Drugom svetskom ratu autorke Laure Hilenbrend, dok je druga grupa čitala iste delove knjige u elektronskom formatu.
Uključila je treću grupu koja je i čitala i slušala istovremeno.
Nakon toga, svi su učestvovali u testu koji je određivao razumevanje teksta. „Nismo pronašli značajne razlike u razumevanju između čitanja, slušanja ili čitanja i slušanja istovremeno“, kaže Rogorovski.
Jedan poen za audio knjige? Možda. Ali su ispitanici profesorke Rogorovski koristili elektronske čitače, a ne štampana izdanja, a postoje izvesni dokazi o tome da čitanje na ekranu umanjuje sposobnost učenja i razumevanja ukoliko ga poredimo sa štampanim tekstom. Stoga je moguće da bi njena studija – da je uključila fizičke knjige – možda dala drugačije rezultate.
Ako se pitate zašto bi čitanje štampane knjige imalo prednost u odnosu na čitanje elektronskog izdanja, odgovor ćemo jednim delom pronaći u činjenici da nismo u mogućnosti da odmerimo dokle smo stigli sa čitanjem kad koristimo elektronsku knjigu. „Dok čitate neki narativ, važan je sled događaja, i to što znamo dokle smo stigli, držeći štampanu knjigu u ruci, pomaže nam da uspostavimo tok naracije“, kaže Danijel Vilingem, profesor psihologije na Univerzitetu Virdžinija i autor knjige „Podizanje dece koja čitaju“. Dok čitaoci elektronskog formata pokušavaju da uzvrate na ovo time što elektronski čitači prikazuju kako napredujemo u čitanju kroz procenat pročitanog teksta ili procenu vremena koje nam je preostalo da završimo čitanje, to, izgleda, ne utiče na savladavanje narativa isto kao čitanje štampane knjige.
Činjenica da je štampani tekst učvršćen na određenom mestu na stranici takođe pomaže ljudima da ga bolje upamte nego tekst na ekranu, prema istraživanjima o prostornom aspektu štampanih medija. Sve ovo može biti relevantno za debatu o audio knjigama jer i one, kao i digitalni ekrani, lišavaju čitaoce indikacija koje pruža štampani tekst.
Još jedna stvar razlikuje čitanje štampane od slušanja audio knjiga.
„Od 10 do 15% pokreta očima tokom čitanja su zapravo regresivni ‒ što znači da (oči) idu unazad i proveravaju“, objašnjava Vilingem. „To se dešava veoma brzo i na neki način je besprekorno povezano sa procesom iščitavanja rečenice.“ On kaže da ovakvo čitanje skoro sasvim sigurno podstiče razumevanje, i moglo bi se grubo uporediti sa time da slušalac pita onoga ko govori da sačeka, ili ponovi izgovoreno. „Čak i dok to pitate, ponavljate u sebi šta je upravo govornik rekao“, kaže. U teoriji, možete takođe pauzirati ili vratiti audio snimak unazad. „Ali to ne olakšava stvari“, dodaje on.
Osim toga, dešava se i da nam misli odlutaju dok čitamo ili slušamo tekst. Sekunde (ili minuti) mogu proći pre nego što se trgnemo iz ovih kratkih mentalnih predaha i usmerimo pažnju, kaže Dejvid Denijel, profesor psihologije na Džejms Medison Univerzitetu i član projekta Nacionalne akademije nauka usmerenog ka razumevanju kako ljudi uče.
Ukoliko čitate, prilično je lako da se vratite unazad i pronađete šta ste propustili. To nije tako lako ukoliko slušate snimak, kaže Danijel. Pogotovo ako se borite sa komplikovanim tekstom, sposobnost da se brzo vratite unazad i ponovo ispitate materijal može vam pomoći pri učenju, a i lakše je to uraditi dok čitate nego kad slušate. „Okretanje stranice knjige vam takođe omogućava kratku pauzu.“ Ovakva pauza može stvoriti prostor za vaš mozak da sačuva ili iskusi informaciju koju apsorbujete.
Činjenica da je štampani tekst učvršćen na određenom mestu na stranici takođe pomaže ljudima da ga bolje upamte nego tekst na ekranu, prema istraživanjima o prostornom aspektu štampanih medija. Sve ovo može biti relevantno za debatu o audio knjigama jer i one, kao i digitalni ekrani, lišavaju čitaoce indikacija koje pruža štampani tekst.
Još jedna stvar razlikuje čitanje štampane od slušanja audio knjiga.
„Od 10 do 15% pokreta očima tokom čitanja su zapravo regresivni ‒ što znači da (oči) idu unazad i proveravaju“, objašnjava Vilingem. „To se dešava veoma brzo i na neki način je besprekorno povezano sa procesom iščitavanja rečenice.“ On kaže da ovakvo čitanje skoro sasvim sigurno podstiče razumevanje, i moglo bi se grubo uporediti sa time da slušalac pita onoga ko govori da sačeka, ili ponovi izgovoreno. „Čak i dok to pitate, ponavljate u sebi šta je upravo govornik rekao“, kaže. U teoriji, možete takođe pauzirati ili vratiti audio snimak unazad. „Ali to ne olakšava stvari“, dodaje on.
Osim toga, dešava se i da nam misli odlutaju dok čitamo ili slušamo tekst. Sekunde (ili minuti) mogu proći pre nego što se trgnemo iz ovih kratkih mentalnih predaha i usmerimo pažnju, kaže Dejvid Denijel, profesor psihologije na Džejms Medison Univerzitetu i član projekta Nacionalne akademije nauka usmerenog ka razumevanju kako ljudi uče.
Ukoliko čitate, prilično je lako da se vratite unazad i pronađete šta ste propustili. To nije tako lako ukoliko slušate snimak, kaže Danijel. Pogotovo ako se borite sa komplikovanim tekstom, sposobnost da se brzo vratite unazad i ponovo ispitate materijal može vam pomoći pri učenju, a i lakše je to uraditi dok čitate nego kad slušate. „Okretanje stranice knjige vam takođe omogućava kratku pauzu.“ Ovakva pauza može stvoriti prostor za vaš mozak da sačuva ili iskusi informaciju koju apsorbujete.
Danijel je koautor studije iz 2010. koja je utvrdila da su studenti koji su slušali audio lekciju prolazili gore na testu razumevanja od studenata koji su istu lekciju pročitali sa papira. „Grupa koja je slušala prošla je ne 'malo' nego mnogo gore od one koja je čitala“. U poređenju sa čitaocima, slušaoci su postigli za 28% niži rezultat ‒ otprilike kao u razlici između ocena 5 i 3.
Zanimljivo je to što su na početku eksperimenta skoro svi studenti hteli da budu u grupi slušalaca. „Ali neposredno pre nego što sam im dao test, pitao sam ih ponovo u kojoj grupi bi hteli da budu, i većina njih je promenila mišljenje ‒ hteli su da budu u grupi čitalaca“, kaže Danijel. „Znali su da nisu dovoljno naučili.“
On smatra da je moguće da slušaoci, uz vežbu, budu na istom nivou kao i čitaoci. „Što više nešto radimo, postajemo bolji u tome, i mogli biste postati bolji slušalac ukoliko istrenirate sebe da slušate kritički nastrojeno“, dodaje on. (Isto bi moglo biti i sa čitanjem sa ekrana; neka istraživanja pokazuju da ljudi koji upražnjavaju ‘učenje sa ekrana’ postaju bolji u njemu.)
„Ali takođe može biti i 'strukturalnih teškoća' koje ometaju učenje sa audio materijala“, kaže Danijel. „Na primer, ne možete podvlačiti ili obeležavati ono što čujete. U štampanim knjigama ima markera ‒ boldovanih reči ili izdvojenih delova teksta koji sadrže važne informacije – a to nije tako lako istaći u audio medijumu.“
„Ali audio knjige imaju neke prednosti. Ljudska bića dele informacije glasovno desetinama hiljada godina“, kaže Vilingem, „dok je štampana reč manje više skorašnji izum. Kada čitamo, koristimo delove mozga koji su evoluirali za druge svrhe, ali ih sjajno primenjujemo u kognitivnom zadatku čitanja“, objašnjava on. „Slušaoci, sa druge strane, mogu izvući mnogo informacija iz govornikovih promena ili intonacija. Sarkazam je mnogo lakše osetiti kroz audio medijum nego kroz štampani tekst. I ljudi koji slušaju Šekspira izgovorenog glasno imaju tendenciju da izvuku mnogo značenja iz interpretacije glumca“, dodaje on.
Zanimljivo je to što su na početku eksperimenta skoro svi studenti hteli da budu u grupi slušalaca. „Ali neposredno pre nego što sam im dao test, pitao sam ih ponovo u kojoj grupi bi hteli da budu, i većina njih je promenila mišljenje ‒ hteli su da budu u grupi čitalaca“, kaže Danijel. „Znali su da nisu dovoljno naučili.“
On smatra da je moguće da slušaoci, uz vežbu, budu na istom nivou kao i čitaoci. „Što više nešto radimo, postajemo bolji u tome, i mogli biste postati bolji slušalac ukoliko istrenirate sebe da slušate kritički nastrojeno“, dodaje on. (Isto bi moglo biti i sa čitanjem sa ekrana; neka istraživanja pokazuju da ljudi koji upražnjavaju ‘učenje sa ekrana’ postaju bolji u njemu.)
„Ali takođe može biti i 'strukturalnih teškoća' koje ometaju učenje sa audio materijala“, kaže Danijel. „Na primer, ne možete podvlačiti ili obeležavati ono što čujete. U štampanim knjigama ima markera ‒ boldovanih reči ili izdvojenih delova teksta koji sadrže važne informacije – a to nije tako lako istaći u audio medijumu.“
„Ali audio knjige imaju neke prednosti. Ljudska bića dele informacije glasovno desetinama hiljada godina“, kaže Vilingem, „dok je štampana reč manje više skorašnji izum. Kada čitamo, koristimo delove mozga koji su evoluirali za druge svrhe, ali ih sjajno primenjujemo u kognitivnom zadatku čitanja“, objašnjava on. „Slušaoci, sa druge strane, mogu izvući mnogo informacija iz govornikovih promena ili intonacija. Sarkazam je mnogo lakše osetiti kroz audio medijum nego kroz štampani tekst. I ljudi koji slušaju Šekspira izgovorenog glasno imaju tendenciju da izvuku mnogo značenja iz interpretacije glumca“, dodaje on.
Međutim, konačni faktor razumevanja i retencije može dati laganu prednost čitanju, i tu se postavlja pitanje vršenja više radnji istovremeno. „Ukoliko pokušavate da učite dok radite dve stvari istovremeno, nećete naučiti dobro“, kaže Vilingem. Čak i aktivnosti koje manje ili više vršite automatski – kao što je upravljanje vozilom ili pranje sudova – okupiraju pažnju tako da ometaju učenje. „Slušam audio knjige stalno dok vozim, ali ne bih pokušao da slušam bilo šta važno na svom poslu“, kaže.
„Ukratko, ukoliko čitate ili slušate iz razonode ‒ a ne zbog posla ili učenja ‒ razlike u apsorpciji materijala putem audio ili štampanih verovatno su zanemarljive“, dodaje on. „Smatram da se razumevanje audio teksta poklapa sa razumevanjem štampanog teksta.“
Zato samo napred i „varajte“. Društvo čitalaca nikad neće saznati.
Izvor: times.com
Prevod: Ivan Komarov
„Ukratko, ukoliko čitate ili slušate iz razonode ‒ a ne zbog posla ili učenja ‒ razlike u apsorpciji materijala putem audio ili štampanih verovatno su zanemarljive“, dodaje on. „Smatram da se razumevanje audio teksta poklapa sa razumevanjem štampanog teksta.“
Zato samo napred i „varajte“. Društvo čitalaca nikad neće saznati.
Izvor: times.com
Prevod: Ivan Komarov
